Коментари читалаца на тему плагијата у књижевности

Ознаке

Коментари на чланак Р. Микића: Књига направљена да шокира

Maja Jasmina Zemunska | 10/12/2014 15:29

Poredba sa “plagijatom“ Petra Dzadzica nije umesna. Ni sa Kisom Danilom. Nije to iz ove price. Pesnici su nesto drugo. Oni su umetnici inspiracije. Oni ne pisu. Oni pevaju pesme. Zato ne treba prozna iskustva ubacivati u Resavski venac g-dina Miloja Doncica. Prof. Mikic nije pesnik. On ne moze u ime pesnika da govori. Doncic je napisao pravu knjigu za profesore univerzitea. Oni sad treba da istrazuju. Njima pripada da nadju originale i tekstoloski ih uporedjuju. Radila sam te poslove i znam koliko su dosadni. Ocekujem sa nestrpljenjem dopunu ovog izdanja knjige. Čestitke za Doncica pesnika i sastavljaca ove knjige!

mely . | 10/12/2014 15:58

Boze, kakva je „brizljivo izvedena“ provera potrebna da se dokaze da li neko delo postoji ili ne… Hajdemo redom, lepo Amazon, Cesare Pavese, sabrana dela u prevodu na engleski, ima i opcija da se pogleda sadrzaj – sve 363 pesme, uredno navedene, doticne pesme pod nazivom „Moja Sicilija“ nema. Rembo, isti slucaj, trazite samo „Rimbaud complete works“ – gde je taj „Brod u noci“? „Pijani brod“ postoji, ali bi ga malo teze bilo pozajmljivati posto se uci u (ako se ne varam) trecem razredu gimnazije. Da li je moguce da niko ko radi za Politiku bilo kao novinar, lektor, potrcko, svejedno, ne ume da koristi bilo koji internet pretrazivac? Ako je to slucaj, pa onda bar pitajte nekog od vasih unucica da pripomogne, da se ne brukate.

Svetlana Pesic | 10/12/2014 16:11

Nemojte tako! Doncic nije kriv sto je to sakupio u knjigu. Niti sto se je knjiga izasla u momentu kada je pominjanje plagijata pomalo skakljivo, pa i politicki nepodobno, jer je nastupila plima PLAGIRANJA (nazalost, bas kod onih politicara sa “ diplomama“) .Svako istrazivanje je dragoceno, a ko ima argumente protiv knjige neka ih izlozi u svojoj knjizi. Zar ne? Aplauz za Doncica! Neka se malo ustalasa knjizevna bara, nekako je suvise ucmalosti.

Славко Симић | 10/12/2014 16:23

Окрени-обрни апотеоза плагијату. 1. Врло је јасно „зашто је књига посвећена плагијату…“. Па ваљда да ми читаоци сазнамо кога плагирају писци. Мало ли је? Ви не мислите тако? 2. Па и треба, књига да високе репутације (па многе и бардове. пр.С.С.) скине са лажног пиједестала. Зар не треба? 3. Па боље је злурадост него радост? Зар не? 4. Зар је грех ако се пронађе цела књига ЦИТАТА? Али то није нигде наведено да се дивимо начитаности аутора. Рецимо да наведе стотине прочитаних романа, филозовских расправа итд. 5.Не треба мени ничије текстолошко искуство да бих из две упоредне реченице које су једнако написане схватио да су индентичне, толико још могу да расуђујем. 6. Ти значајни професори се нису потписали из много разлога, а наведени су да се и овом аутору не би приговорило да није све сам урадио, односно плагирао. Могу и на суду да докажу. 7. Нису потребне никакве стручне и брижљиве провере стручњака дотичних књижевности. Могу се само проверити преводиоци и њихова „уметничка слобода“

Pera S | 10/12/2014 16:44

@ mely

Sve ste tacno rekli. Umesto visokoparnih rasprava o Kisu, intertekstualnosti, i ovome i onome, postavlja se jedno prosto pitanje: da li je iko ikada video te Donciceve originale? Prostim uvidom u sabrana dela pesnika koji se pominju moze se utvrditi da je neke od tih toboznjih originala Doncic izmislio. A ako je vec tako zasto Politika daje bilo kakav prostor necemu sto je ocito obicna prevara?!

Internet hype | 10/12/2014 17:43

Zasto neki komentatori misle da se ama bas sve moze naci na internetu.
Ne treba zaboraviti dobru staru biblioteku. I rad, a ne samo ukucaj u Google.

BELA VISTA | 10/12/2014 17:56

Knjiga cije objavljivanje me svojevremeno sokiralo je vezana za razgovore koje je autor imao sa Ivom Andricem. Moram priznati da nisam citao tu knjigu, ali me zaprepastilo da je ta knjiga objavljena neposredno nakon smrti Nobelovca.
Zivio sam u samom centru Herceg Novog, par desetina metara od Gradske Biblioteke koja je tada bila u Njegosevoj ulici.
Sezdesetih godina bibliotekar Momo je imao veliku cast da ugoscuje Iva Andrica, Branka Copica i knjizevnog kriticara Branka Lazarevica za koga sam tek kasnije saznao da je bio disident – proveo tri godine u zatvoru..
Cesto sam kao klinac dolazio u biblioteku i kriomice posmatrao Andrica i Copica. Andric je bio izuzetno skrt na recima, kao neka sablast je isao gradom. Nikada nije ni primetio da ga uljudno u prolazu pozdravljam – nije mi to smetalo.
Pisac koji je napisao obimnu knjigu razgovora sa Andricem napravio je posmrtno od njega „lajavu babu“ – i danas sumnjam u autenticnost tih „razgovora“…

mely . | 10/12/2014 18:15

@internet hype, molila bih za objasnjenje razlike izmedju knjige koju kao opipljiv objekat uzimate iz biblioteke i iste knjige koju je neko skenirao i postavio online. Da li stvarno mislite da renomirani izdavaci koji objavljuju ta sabrana dela kriju pesme jer eto, kuju neke zavere u korist navodnih plagijatora u zemlji na drugom kraju sveta?

Pitanje i dalje stoji. Apsolutno cu da osudim bilo kog plagijatora, ali prvo hocu da vidim dokaz crno na belo da originalno (navodno plagijarizovano) delo uopste postoji. Onda mozemo da pricamo o analizama, da li je koji pisac imao uvid u to delo, kad i na kom jeziku ili u prevodu, ali ovo sad je stvarno na ivici ludila.

sa strane | 10/12/2014 18:27

Gosp. radivoje Mikic je sve rekao stotreba na ovu temu i stavio motivaciju autora knjige u pravu perspektivu. Ono sto oramo da priznamo je da u nasoj kulturi ne postoji kultura dijaloga, kritickih diskusija kojima je cilj dolazenje do najviseg stepena rasvetljavanja onoga o cemu razgovaramo, nego se sve svodi na vrlo licne (i neprofesionalne) razmene u kojima se gubi ono o cemu pricamo. Kad su na tom nivou ‘intelektualnog traca’ tzv. kulturne elite,sta ocekivati od ostatka drustva.

Laki Petrović | 10/12/2014 18:44

Držao sam nakratko u ruci za vrijeme MB Sajma knjiga knjigu ”Resavski venac”. Osjećao sam neprijatno kada sam u njoj vidio i imena nekih mojih poznanika. I danas sumnjam u autentičnost izvora koje je autor naveo. naprosto neću i ne mogu da vjerujem da je to istina. Da autoru to i nije bio cilj: Da knjigu proda u što većem tiražu. Nisam, a nisam imao ni gdje, kupio tu knjigu. Sada čekam da vidim hoće li neko od živućih autora podići tužbu protiv autora knjige.

Dr Ricinus | 10/12/2014 19:00

U Srbiji je izuzetno poznata romansa „Очи чёрные“ – svima poznata kao ruska…
Tekst za nju je napisao Ukrajinac Jevhen Hrebinka, a muziku Nemac Florian Herman (obradio je S.Gerdels). Sumnjam da ce je i u Srbiji i u svetu zbog toga prestati nazivati „ruskom romansom“…

kosta miletic | 11/12/2014 01:02

Zasto se govori o plagiranju na primerima koji su potpuno neubedljivi, a ne govori o onome sto je nedavno otkrio Nebojsa Vasovic u knjizi „Zar opet o Kisu“? Svako koga zanima problem originalnosti u literaturi morao bi da procita ovu knjigu i da se suoci sa njenim, po Kisa, nimalo prijatnim zakljuccima.

Rajko Krneta | 11/12/2014 15:12

Kembridžova Istorija engleske i američke književnosti kaže za Miltona: „Lovci na paralele, lovci na plagijate i lovci na izvore uložili su ogroman trud… da pokažu kako je Milton imitirao, pozajmljivao ili, na ovaj ili onaj način, sledio Adama od… Andreinija (1613), Lucifera od Vondela (1654), the Adamus exul od Grocija (1601), Silvesterovog Du Bartasa (1605) pa čak i Kedmona… Ako pretpostavimo da je Milton pročitao sve te knjige, Izgubljeni raj i dalje je Miltonov; i savršeno je jasno ne samo da niko drugi nije mogao da ga konstruiše iz njih, nego i da komisija sastavljena od njihovih autora, ornih i složnih onako kako saradnici nikad nisu bili, nikad ne bi mogla ni da se približi ovom delu, niti Miltonu. ↑

Драгољуб Збиљић | 11/12/2014 22:52

ПРЕМА КРАЂИ ТУЂЕГ НЕ ТРЕБА ИМАТИ МИЛОСТИ

„До те користи може да дође само ако књига „Ресавски венац” буде померена из сфере грубог ликовања, у коју ју је сместио сам приређивач. А пошто она има амбицију да суди другима, сама не би смела да има ниједан етички недостатак“ (Р. Микић).

Тој књизи Ресавски венац“ не треба баш толику гледати у „зубе“. А ко је открила плагијате као крађу, сасвим је морално и потребно да се крађа раскринка.“ Блаже“ или „грубље“. Свеједно је. Кађа је крађа и према њој не треба имати милости.

Драгољуб Збиљић | 11/12/2014 22:59

Poredba sa “plagijatom“ Petra Dzadzica nije umesna. Ni sa Kisom Danilom. Nije to iz ove price.(М. Ј. ЗЕМИНСКА).

Баш је обратно. У тзв. песничкој слободи друкчији је приступ. плагијатима (они могу кад су ефектни и видљиви да буду манир песника), у прози је та крађа свакако недопустива. Поготово ако писац употреби целу реченицу, па и битан део реченице вез наводника и изворника.

Драгољуб Збиљић | 11/12/2014 23:02

ДОНЧИЋА НАГРАДИТИ И НОВЧАНО!

Ако је Дончић открио истине о крађи у песништву, треба неизоставно да буде и новчано награђен.

= електронски извор: Књига направљена да шокира

==========

Павезе никада није написао „Моја Сицилија”

Италијаниста и преводилац Драган Мраовић каже да му је Милоје Дончић, аутор књиге о плагијатима, потврдио да није видео оригинале на италијанском

       Из коментара уз овај чланак:

Metulazemska pesnikinja prepisivačica | 12/12/2014 12:08

Gospodo, postoji PASTIŠ u književnosti. Ako je Dončić napravio pastiš, to je legitimno. Pastiš podražava manir, slike ili stil nekog književnog dela. Čvrsto stežem ruku gospodinu Dončić Miloju, mnogi su se izgleda upecali na njegovo pastiš-delo!

dron kron | 12/12/2014 15:24

Pastiche, gagol pasticher, proslo vreme pastiché (delo u kom autor imitira delom ili totalno delo jednog poznatog umetnika zbog vezbi, igre ili parodiranja); Primeri :

a) Chateaubriand pastiché od Flaubert, dans le chapitre XI de Par les champs et par les grèves — Voyage en Bretagne (1848)
b) Honoré de Balzac pastiché od Marcel Proust, La cour aux lilas et l’atelier des roses (1903)
c) Honoré de Balzac pastiché od Marcel Proust, Pastiches et mélanges (1919)
d) Charles Baudelaire pastiché od Georges Perec, La disparition (1969)
e) Gustave Flaubert pastiché od Marcel Proust, Pastiches et mélanges (1919)

Nije mi jasno koga je g-din Doncic imitirao, pogotovo ako navodi dela koja ne postoje (kao originale – na primer „bateau dans la nuit“ – Rembaud (Brod u noci)). Da li Doncic mozda treba porediti sa Prustom, Floberom ili Perekom ? Koliko jezika govori g-din Doncic ( to me zanima jer bih voleo da znam kako je uporedjivao plagijate i originale)

Видети више: Павезе никада није написао „Моја Сицилија”