НОБЕЛОВА ОСМАТРАЧНИЦА / Белатукадруз

(Поводом књиге Артура Лундквиста, Букет жена, Крајински круг, Неготин   -Београд,1995)

Естен Шестранд каже : „Да је Артур Лундквист имао довољно среће да ствара на једном од великих језика, уверен сам да би он био један од најзначајнијих писаца нашег времена“. Ласкава оцена, али – није ли мало претерана?
Лундквист је био један од најутицајнијих чланова Нобеловог комитета, а то је врло, врло повлашћена позиција. То не треба посебно објашњавати. Као најутицајнији члан Нобеловог комитета, Лудквист је лишио највећег светског признања за књижевност највеће међу највећима: Борхеса, В.Х. Одна, Х. Милера, Г. Граса, Н. Мајлера, Л. Дарела, М. Јурсенар, Р. Грејвса, Г. Грина…Лудквист је био против доделе Нобелове награде Борхесу, зато што  Борхес (према његовом убеђењу) “ не поседује статус писца који би могао добити Нобелову награду.Написао је јако мало, једва неколико књига. Уз то, није велики број ни идеја с којима поваздан оперише.Постоји разлог политичке природе. Овај писац се отворено заузима за Пиночеа и Виделу. О тим крвницима  јужноамеричких народа говорио је да су „спасиоци“. Да ли бисте ви таквом човеку дали Нобелову награду?! “ Још једном се огласио о Борхесу :“ написао је мало и не одвећ важно дело.Чак иако је, кажу, изврстан писац, он је изврстан мали писац, не велики изврстан писац!“  Оволико – најблаже речено – задртости, ината – барем када је о Борхесу реч – говори више о томе – да Лундквисту не треба веровати. Лундквист је био, кажу, веома благонаклон према многим префињеним писцима , али у много чему унапред осуђених на „трајну анонимност, списатељских пчела-радилица“.
Српски читалац, онај који је већ имао прилике да прочита,макар у преводу, стихове и прозу Борхеса, Одна, Паунда, може данас – читајући Лундквистове песме у преводу Моме Димића, да упореди – натенане – Лундквистов опус са онима – већ побројанима – несуђеним добитницима Нобелове награде.И да изведе , за себе, неизбежан закључак. У поређењу са нашим највећим живим песником Миодрагом Павловићем – који већ годинама чека у реду Нобела – Лундквист је – миноран песник. Што не значи да није занимљив. Уосталом, као утицајни члан Нобеловог комитета, кроз дуги низ година, Лундквист је много учинио за афирмацију великих писаца књижевности малих народа.
Пишући о Стриндберговом гробу, Лудквист вели да је издајство злочина Стриндбергов истински животни позив. А када је реч о жени, пробијајући се кроз општа места ове теме, Лундквист луцидно вели : Онај који о женама песме пише једино самог себе лови – једнорог на пропланку снова. Или : Жена је неисцрпни бунар мушкарчевих метафора. Или : Тако мушкарац скрива жену својим метафорама док чак и она сама не буде знала ко је заправо, тако се мушкарац приближава њој, то га одвлачи од ње, овако је он гради стварнијом а у исти час мање стварном, овако је он увећава и скучава, тако јој чини он неправду и више неголи правду у исти мах (стр. 28-29). – Лепа је и песма Човек који је сакупљао потоке (стр.37). А песма Тигрови је више него изазовна, рецимо, у поређењем са једном Борхесовом песмом на исту тему. Врло добра је и песма Заљубљена ајкула (стр.38).
Васко Попа написао је песму Велике ћуталице (У далеким шведским шумама / има људи који не троше / више од двеста речи //Каже ми Артур Лундквист / бор седамдесетогодишњак // Ја га слушам // И чујем те људе / знају све језике дрвећа / и зверова и мећава // Шта ће нам брда сопствених речи).Српски читалац сада, захваљујући напорима Моме Димића и његове супруге родом из Шведске Кристине Алмен, може да чује тих „двеста речи“ великих ћуталица са севера, несумњивог пријатеља и читаоца дела књижевности југословенских народа…

(Београд, 16. август 1995) *

________
*
Овај текст је био нешто дужи, страницу- две. Димић, који ми је поклонио ову своју лепо опремљену књигу (са цртежима и сликама Љубомира Ћосића), предложио ми је да тескт пошаљем редакцији СТИГА (Мало Црниће) , што сам и учинио. И? Текст није објављен до дана данашњег (8. децембар 1996). Зашто?
Јесам ли био преоштар према покојном песнику Лудквисту?

*

За оне читаоце који се ипак одлуче да потраже ову књигу, да кажемо и ово:  Димић је превео песме из следећих Лундквистових књига: Dikter 1928 -1954 (1956), Fantasins slot osh vardagnes stenar (1974), Livet i ogat(1974), Varldens harlighet  (1975), Grunings trumpet osh skumnings flojt(1983), књиге аутоинтервјуа СSjavpoltratt av en dromare med oppna ogon (1966).
Лундквист, потекао са сељачког југа Шведске (Одерљунг 1906 – Стокхолм 1991), објавио је преко осамдесет књига.Жена, библиотека и писаћа машина, то је једино, што је потребно једном писцу (тако је кажу говорио).Могао је додати : И ПУТОВАЊА, јер је спадао у космополите, велике путнике. За Катарину Фротенсон, Лундквист је био „претеча модернизма“; књижевност је Лундквисту била „животни пројекат чији су неопходни покретачи ужитак и страст, и то далеко важнији од властитог израза.У таквим његовим настојањима није се постављала било каква граница између живота и поезије“.
Читао је балканске писце: Андрића, Крлежу, Булатовића, Попу, Давича, Станескуа – писао о њима.Говорио је : „Нобелова награда, постићи ће своју сврху данас уколико је добије изванредан писац који и није толико познат и широко прихваћен, поготову ако је реч о песнику. Јер, збиља, добри песници нису тако популарни. Неруда је био један изузетак, феномен, али Алеиксандре, Елитис, Монтале…Истовремено, то је добар начин усредсређивања пажње око стваралаца на језицима са мањих подручја. (…) Следећи критеријум којег се држимо је да награду не додељујемо активним политичарима међу књижевницима, као што су Малро, раније, или данас Сенгор.(…) Не желимо награђивати „неактивне“ писце или,пак, оне који пишу све слабије. Уврежило се мишљење како писци након ове награде немају шта да кажу. Стога, радије изабирамо оног који ће, као Томас Ман, Кнут Хамсун или у новије време “ мој кандидат“ Патрик Вајт након награде написати неке од својих најбољих књига… Нобелова награда, можда мало грубо речено, није саставни део погребне церемоније једног писца “ („Букет жена“, стр. 98).

ЛеЗ 0002945

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s