Одговори на незгодна питања

(…..) Bela Tukadruy, 2014, Djuraskovici, Radan, 1000

* Да ли посумњате понекад да је ваш труд , и као издавача
(часописа, ваших дела), и као писца, узалудан? Зар вас не заморе муке
око издавања; и колико је драгоцене животне и стваралачке енергије
потрошено на издавање, а не на стварање? Зашто данашњи писци нису
имућни?
– Не једном, него више пута посумњах да је мој труд ,и као издавача
(часописа, сопствених дела), и као писца, узалудан. Било је периода када сам осећао да су ме замориле муке око издавања; ко може да измери колико је драгоцене животне и стваралачке енергије потрошено на издавање, а не на стварање?
Ракић је у своје време објавио, о свом трошку, своју књигу.
Наравно, једна је ствар објавити само једну књигу својих песама о свом
трошку, као што је чинио Ракић, али је сасвим друга ствар објавити читав
један опус, преко четрдесет и нешто књига, преко 500 шт. табака!
Овде је све могуће. Нема сабраних дела (још увек) Винавера.
Али је један исти београдски издавач штампао сабрана дела двојице млађих
приповедача- мутаната.
Достојевског није игнорисала само књижевна критика његовога времена, већ су га омаловажавли и уредници часописа, којима је нудио своја дела. Грофу Толстоју су плаћали три пута скупље шт. табак, Тургењеву и
Гончарову и по два пута скупље него Достојевском…

Питање је можда требало да гласи овако: Зашто у Србији данас нема више имућнијих писаца? Више разлога постоји за то. Један је и овај: Што међу данашњим издавачима нема предузимљивијих и храбријих људи. Што се овде још нико не усуђује да рескира и штампа једну књигу у 100. 000 примерака.Тако да је једна Ана Достојевски, као издавач дела свога мужа, пре само сто година била бољи издавач него данашњи издавачи.
(…)…Србији и у 21. веку недостају предузимљиви потомци Геце Кона,
Станислава Винавера…
Ове године (2004. – напомена админ.)  су, додуше, два високотиражна дневна листа у Србији почела објављивање појединих наслова, са почетним тиражима од 50 и 120. 000 примерака, што је добро. Кажу да заинтересовани читаоци, иако осиромашени, исцрпу овако високе тираже за неколико дана.

Да ли увек?Погледајте, ипак, ко је на том списку од домаћих писаца… И докле ће то трајати?…
Коме сам могао, данас и овде, да понудим Уметност махагонија,43 наслова обима преко 10.000 шт. страница? Зар ме не би гледали као чудака, као да та дела уопште нису ни написана!…
Штампајући Опус Уметност махагонија неки предузимљиви издавачи могли би се обогатити …
Почетак 1873. године, остао је Ани Достојевској “у посебном сећању захваљујући изласку првог романа који смо објавили у свом издању. Био је то роман Зли дуси. Тиме је ударен темељ оснивању наше заједничке издавачке делатности, најпре моје и Фјодора Михаиловича, а после његове смрти – само моје, делатности која је  трајала тридесет и осам година” (А. Достојевски : Успомене 1, Београд, Просвета, 1977, стр. 266- 267).

Стицајем околности, 110 година после тога (1983), објавио сам (уз помоћ моје прве, покојне жене Миљане) први роман “Дневник за Сенковића” у 1500 примерака и растурио читав тираж за непуних шест месеци! Због пропуста у штампарији, цена књиге је морала бити снижена, и продаја није донела очекивану добит. Штампањем тога романа, ипак, ударен је темен камељац Мобаровог института. У оквиру Пишчевих издања објављен је не мали број мојих књига.
Највећи тираж достигао је мој роман “Трговци светлошћу” (1998). Издавач није поново штампао тај роман, ни када је исцрпљен тираж.Нисам имао срећу ни са тим, а ни са другим издавачима…

PS. – Исти роман, тј, допуњен са две нове књиге, прошле године понудих једном агилном београдском издавачу. И – ? Још увек чекам на одговор. На одговор ћу, на жалост, чекати доживотно, у оваквој једној несрећној земљи у којој је издаваштво срозано на ниво секти блиских власти или мафији или неким другим подземним токовима. Дакле, судбина, политика, живот, све ме је довело до тога да увек посумњам у много шта…

(Из Бележака Белатукадруза)

ЛеЗ 0002924

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s