испуњавање књижевне правде

Став.Чврсто уверење.Сведочанство

__________________________

И сам сам оставио извесно сведочанство о јексерашима у облику есеја:”БУМЕРАНГ” (Алманах за живу традицију књижевност и
алхемију, I, Београд, 1998, стр. 404 – 414) У бистрој води се види свака
жаба! Јексераши су ми, као уредници, одбијали рукописе романа, па и оне који
су садржали мноштво стихова! Описао сам начин на који је Р. Б. одбио моје
рукописе… (исти есеј, стр. 414). Шејић их је боље оцртао од мене.
Поновићу: У највећим издавачким предузећима осамдесетих, деведесетих,
уместо институције јавног конкурса и тежње уредника да објаве најбоље
понуђене рукописе, има толико паучине “домаћег паука” и “пепела генија”, да
иоле озбиљан човек и писац у тим редакцијама брзо добије порив да кија. Ако
је здрав, ако је сачувао духовну једрину и природну философију…
Време је најбољи критичар и судија. Време их је сместило тамо где треба.


Шта ми данас, деценијама касније,  пружа самопоуздање и извесно спокојство?
Шта друго човеку може пружити поуздање сем истине; и зар ишта друго
не пружа спокојство до искрено тражење истине? (…)
Као двадесетрогодишњем песнику, одбише ми у “Просвети”, онда угледни и утицајни песници- уредници, рукопис књиге “Судбина раба Мирослава”. Да ли због невештине са којом је писан; или са неког ванкњижевног разлога? Можда се рукопис “Судбине…” учинио уредницима као неко трабуњање? (Написао сам дужи есеј “САВЕСТ”. То се, савести ради, морало учинити.)

Изненађује околност да су уредници, “ м у д р о ” о т ћ у т а л и , прозивку, када је објављена, после много година, “Судбина раба Мирослава”.

Винавер је 2. фебруара 1954. године бранио награђене песме М. Павловића од писца једног чланка “у коме је изражена недоумица: писац чланка вели да песме Мије Павловића не разуме, и да га оне опомињу на трабуњања, некога чика Милисава каменоресца из Ужица”.
Винавер лако доводи у питање једну прегледну формулу такозване разумљивости. Винавер брани тзв. “нејасно”, кога има сувише у свету. Треба ли поезија да буде разумљива, пита Винавер, то јест да протумачи свет, и његове појаве у јасним формулама, макар се свет и не могао свести на њих? Зар нема безброј нејасних снова? Зар нису виша чулна опажања добила облик јасности само накнадно, вековном навиком нашом да стварамо јасне ситуационе обрасце, по којима ћемо се оријентисати у стварноме свету?
“Поезија и уметност дочаравају душевна стања, која могу бити и јасна, и мање јасна. Главно је да сама поезија буде “претходни подстрек нашем душевном раду”. – Питање је, дакле: да ли је нечија поезија успела да буде тај чулни и духовни подстрек – како тврди и тражи Валери. Поезија располаже, за такво шта, ритмовима, сликама и безбројем чулних наговештаја. Ако је поезија успела да нас доведе у надахнути плес чулних података, она је постигла оно што се од ње тражи. – Да ли је Мија Павловић прави песник те врсте? Валери и Елиот велики су несумњиво. Је ли Мија Павловић збиља велики? Је ли пуки имитатор? Он се много угледа на Елиота. Елиот је и груб и префињен. У Елиотовим ритмовима жуборе прастаре песничке слутње па
се нагло и неочекивано разјаре у најчистију мађијску лепоту. Мађија
никада није била посве разумљива. Она је одувек захтевала извесну
нејасност, да би могла што сигурније дејствовати. Свако доба тражи
своје мађије, бар у уметности. Не верујем да их је оно, у нас у довољној
мери нашло у Мији Павловићу…” итд.
М. П. враћа мило за драго, не опрашта,горњу реченицу, ни покојном Винаверу…
Треба им опростити; тим утицајним српским уредницима, критичарима, свима онима који нису знали шта раде.
(….)
Спокојним ме чини помисао да ће се правда испунити (па и књижевна) макар одоцнела пола века и читав век! (….)
Испунила се у случају Достојевског, Розанова, испуниће се и у случају Винавера…И не само Винавера!…

ЛеЗ 0002959

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s