Ознаке

Српско-хрватско питање.

О овоме питању добивена су два прилога. За први се мисли да је од професора Станоја Станојевића. Но, узимајући у обзир извесну помирљивост према Хрватима, није искључено да се г. Станојевићу овај напис само приписује, а у ствари је можда од ког умеренијег и сталоженијег великосрпског политичара.

Други прилог, сумња се да је био послат уредништву „Нови Чујмо“ па погрешно стигао на другу адресу. Идентичност овога прилога нисмо никако могли утврдити.

Писац Пантологије спрема ускоро издање „Плаве књиге“ о свим великим дипломатским и литерарним питањима, до издавања њеног можда ће сазнати ко је аутор другога написа, и саопштити читаоцима.

Станоје Станојевић.
Пред новим ратом.
(Хрватска историја и Хрвати).

Хрвати су пореклом Срби.

То су били Срби који су се много хрвали па их прозваше Хрвати.

После су Хрвати имали своје краљеве. Aли то нису прави краљеви, већ лажни, на силу краљеви, назор краљеви (има и књига: „Назор, хрватски краљеви“). Хрвати су имали и своју културу. У колико је добра, она је српског порекла. Тако на пример Штросмајер је волео методику у раду, а ко воли Методија и методику мора волети Ћирила и ћирилицу. Има много тамних црта у хрватском карактеру. Тако на пример Хрвати су имали тобоже Твртка пре неколико стотина година. Твртка значи фабрика, а фабрика није било у старо време. Значи да је цела историја са Твртком једно хохштаплерство. Хрвати су били плашљиви, они су увек загребали, па су и своју престоницу назвали Загреб. Њихов најпознатији списатељ зове се Беговић. Њихов највећи списатељ био је лудак. Он се тако и звао. Шенуо је памећу. (Шеноа?).

Најбоље би било за Хрвате да одбаце своје случајно име („Хрвати“), своју хохштаплерску прошлост („Твртко“ и „краљеви“).

Једна комисија састављена од редакција „Балкана“, „Српске Зоре“, „Велике Србије“, од три брата Прибићевића и писца горњих редова, имала би да пронађе ново име за Хрвате и да им састави нову историју. Зашто ће нам толики историци ако не да измисле историју! То би било најбоље. А ако Хрвати на то не пристану, објавити им рат до истребљења! То би био свети рат. Декларација тога рата спрала би жиг срама са оне друге, Крфске Декларације.

Станоје Станојевић,
професор историје.

Невероватна поквареност српског народа.
(О овоме истоме предмету има и песма).

Срби су огранак Хрвата који се вратио дивљаштву. Најбољи доказ да су Срби дивљаци јесте да не знају ни обична слова. На своме грбу: само слога Србина спасава, они су слово с два пута окренули натрашке.

Некултурност им се види у том да им је највећи владар био нико и ништа, и тако се и звао: Немања.

Сви су им владари били бедни, а од убогог Лазара створили су највећег.

После је владао над њима турски цар Бајасит. Он и сад жари и пали по Србији јер Николи Пашићу име је Баја а он је увек сит:

Баја сит. Из овога се види да је у Србији још увек Турска управа.

Како савезници, и то просвећени, мисле о Хрватима и Србима види се из следећег аутентичног факта:

Најславнија улица у Паризу посвећена је генију хрватског народа, Хрвату Џиву Гундулићу. Свој најсјајнији булевар они су назвали, по Гундулићевом ремек-делу: Boulevard Hausmann (булевар „Осман „). А шта мисле о Србима?

Кад Француз највише хоће да увреди човека он му каже: „торњајсе“, или, у слици речено: иди на железницу – a la gare! А Французи су своју железницу посветили – српскоме владару, светоме Лазару, и њихова највећа железничка станица зове се: La Gare Saint Lazare. Тиме су паризлије показале Србима, на учтив начин, да их не цене и да их избацују из своје средине! [1]

[1] Песма, приложена чланку почиње овако:

Чујте браћо Хрвати
Не дајте се варати
Срби не знају како треба владати
Ми се добру не можемо надати
С тога треба …..

(Даље је песма неразумљива).

======== Извор: Станислав Винавер: Нова пантологија пеленгирике, видети више:  .html#_Toc534www.rastko.org.rs/knjizevnost/umetnicka/svinaver-pantologija_c272464

 

Advertisements