Неопходност.Или крајност?

* Не идете ли и ви, као књижевни критичар, у неку своју
крајност?
–  Дубоко верујем да нисам оболео од неизлечиве болести – бити апсолутно (увек) у праву. Болестан сам од неких других ствари; научио сам с годинама да ме лекари неће излечити, јер ћу напослетку умрети. Богочовек лечи и чини тело бесмртним. Богочовек понавља да подносим ланце и телесно робовање; Он нас може ослободити засад само духовног робовања. Богочовек нам је пријатељ више од свакога, јер је учинио за мене више него ико, и други не би претрпели оно што је он претрпео од мене, и не би умрли за мене у часу мојих неверстава и свирепости, као што је он учинио, и као што је готов да учини, и чини у својим изабраницима и у Светом причешћу.
Да ли сам у праву као критичар? или антологичар? или романописац? Време ће показати, и – читање.
Машта има једну одвратну црту – како је запазио Паскал – што “тако силно увеличава садашњицу тиме што на њу стално мисли, а тако умањује вечност, зато што не мисли на њу, да ми од вечности стварамо
ништавило, а од ништавила вечност; и све то има свој тако жив корен у нама да нас сав наш разум од тога не може сачувати…” (стр. 99)
Да бисте ме боље разумели као песника прочитајте неке моје
романе у којима има и стихова. Да бисте ме, можда заволели, као
романописца, или есејисту, прочитајте прве три књиге мојих сабраних песама у оквиру Уметности махагонија. Да бисте схватили да ли сам у праву, као критичар и антологичар, прочитајте сва издања антологије “Несебичан музеј”, јер сам тој књизи посветио године рада. Суочите се, или покушајте да то учините, са светом мојих химера. Ако вама или неком другом буде случајно пало на памет да ме приупита који је то свет, одговорићу читајући песму која има наслов РУШЕЊЕ ДУЋАНА ЛАЖИ (1), коју сам давно написао…  (….)
* Хајде, покушајте да ме убедите у то да је та Ваша критичарска крајност неопходност! 
– Никада као критичар нисам ишао у крајност, никада нисам хтео
да будем као други. Не дао бог да икада постанем официјалац, официјелни
критичар. Тај свет је лажни свет, у њему има пуно препредењака – кроз читав 20. век. Они који укривају моје дело, мој опус, то су бивши и углавном мртви људи!
*Не прецењујете ли помешани (полиграфски) начин писања?
– Борхес је написао изванредне песме у слободном стиху, али и још
изврсније прозе, есеје, одломке. То је писац, полиграф, који није бранио својој мисли који ће облик узети да би стигла до другог, читаоца.
Треба стремити идеалу: сливању креативнога и конструктивнога. Провео сам безмало људски век као лажни професор и лажни библиотекар.Ако је судбина икада била наклоњена према мени, онда то беше пре много година када сам свршивши Филолошки факултет прихватио, истина нерадо у почетку, да насушни хлеб зарађујем у једној школској библиотеци…
Библиотека, па и она од 20. 000 књига, представља својеврсни Лавиринт. Борхес је дуго поживео и (иако оптерећен породичном болешћу)
стигао да напише толико тога, па и онај кратки есеј о Паскаловим сферама. Како ми је било драго када сам први пут открио тај Борхесов есеј!
Вероватно због Паскала, чије сам Мисли као студент читао с оловком у
руци.Затим сам ту књигу негде затурио, као што ми се током живота
дешавало и са неким другим стварима. Понекада сам те књиге проналазио,
када сам сасвим заборавио на њих. Читао би их поново, нарочито онда када
су се одупирале, тим пре: јер је прво читање било неуспешно, смрвљено
одушевљењима из странице у страницу, на шта су недвосмислено упућивала моја подвлачења оловком…
Дух фамилијарни, дух мртвих песника, пре свих дух Паскала, за мене је био подстицајнији, (и у двадесет и некој ;када је реч о односу према
истини); када сам ступао у књижевност, видео сам много препредењака.
Паскал их је описао за сва времена као “људе који познају истину, али који је подржавају само уколико одговара њиховом интересу; а ван тога, напуштају је”.
Не прецењујем помешани начин писања, полиграфски.
Фаворизујем га (као што видите; чак и у овом разговору).
Ја немам предрасуда ни према песмама слободнога стиха, ни према песмама везанога стиха: ове последње је, можда, мало теже писати са
успехом?
Ја сам (да вас подсетим) као антологичар, састављајући антологију
НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ, игнорисао уобичајену строгу и формалну поделу
на песништво у ужем смислу речи и на прозу : сагледавао сам српску
књижевност 20. века из угла полиграфа :из угла схватања поезије у најширем, првобитном и античком смислу речи : “јер је тај угао отварао најшире видике на српску културу, књижевност и поезију 20. века.”
У песмама, које су ушле као саставни делови романа “Ујкин
дом” (1987), “Дневник за Сенковића” (друго допуњено издање ,
2002), “Влашка гозба” (књига трећа; 2002) и књизи проза “Вашари Хипербореје” (прво издање, 2002), (првенствено мислим на песме – подвлачим – везанога стиха), има песама које потврђују да је “поезија проза”. “Чиста проза у прекопираном изворном интезитету…”
То би се, верујем, с пуним правом могло рећи, и за известан број
песама везанога стиха, које су својеврсни романи у стиховима…А
које су ушле у моје књиге “Архив у оснивању, 1 -2”, или у књигу “Врата Звижда” ( 1 9 9 9 ) .

* Шта мислите о стваралачком развоју? Шта мислите о песнику
који није слио креативно и конструктивно?
– Пожељан стваралачки развој је онај који потврђује стални раст и увећање Дела једног аутора. (…)
Рећи ћу вам – прво – да се слажем донекле са Исидором Секулић: када тврди за Милана Ракића (постхумно, 1952. године) да је он пример песника који није објављивао песме док се у њима не слије креативно и конструктивно. Међутим, Ракић је премало песама створио и објавио, као уосталом и Црњански; који је дуже поживео. Почео сам рано да пишем и објављујем, понављам; и као врло млад, дакле, нисам ни покушавао да се порвем са својим нестрпљењем; елем, објавио сам, не једну песму у којој се није слило креативно и конструктивно. У томе сам налик на многе друге српске песнике друге половине 20. века, на жалост. Више је мојих песама такозванога слободнога стиха, чини ми се, у којима има те несливености, него песама везанога стиха, на којима сам увек дуже, мукотрпније радио, а на понекима чак и двадесет година!… (…)

      (Из  Бележница Белатукадруза)

ЛеЗ 0002920

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s