Мирослав Егерић: религиозна књига лирике

(Одломак из поговора књ.: Ђорђе Николић: ВИ НИСТЕ ОД ОВОГА СВЕТА. – Београд, СКЗ, 2012.)

____________
III
Овде је реч о религиозној књизи лирике и нека нам читалац опрости дужи навод Пола Клодела, који исказује специфично уживање у поезији те врсте. Постоји наиме песнички говор који чини да читаоци виде иза чињеница и аргумената, чија је природа саопштење о реалијама. Уживање о којем пише Клодел јесте духов-не врсте. То је оно уживање које се ствара у дискретном раду духа и емоције и јединства које обухвата веза зе-мље и неба. Клодел пише да је оно двоструке природе: Или произилази из духа саме материје која је употре-бљена, то јест из звучности саме речи или из односа различитих звучности, или из мелодијске линије рече-нице или из недоречених значења којима је набијена свака реч, могуће и ред речи према неком сопственом распореду. Или пак из реда истицања речи или њихо-вих повлачења, која бих назвао „трећом димензијом текста у којој су та значења приказана“.
На крају једно значајно упозорење Клоделово: ,Ми смо певали, а ви нисте играли, каже Јеванђеље. Све те емоције, заједничке мисли које су у људима, и међу њи-ма, није довољно само осетити, него и пренети. Ваља наћи реч ону ‘магичну’ реч. Ту је тешкоћа. Иако су се песници XVI века упињали да нам опишу чари својих драгана, они нас ипак остављају хладним као мермер. Њихов труд је доиста био очит. Катулу, Вергилију, ме-ђутим, био је довољан један стих, пола стиха… И све је речено.“
Да ли се у књизи Ђорђа Николића, коју читалац држи у рукама, могу наћи потврде тих речи и дејства која она производи?
IV
По нашем мишљењу – свакако; јер су и значења која дозивана Клоделова магична реч садржи данас друкчија. И кад се један несумњиво религиозан песник моли Богородици за своју крстоносну мајку Србију и ту молитву подастре строфом у песми „Манасија“
Жубори време, а камен ћути, Замукла школа, преписивачи, Са Косовом нас у црном низу Кроз иглене уши век провлачи,
онда сваки читалац треба да се сети: да смо некад били једно са својим манастирима, да смо некад имали сво-је учитеље, своје Путнике и Свете ратнике. И да не по-стоји неко самовољно време, на које се често позивају нерадници, које личи на „ману с неба“, оправдавајући се за оно што нису они учинили кад су могли и кад је требало.
Збирку лирике Ђорђа Николића треба читати, и биће читана, и у том кључу.
Уводном песмом „Молитва“, недвосмислено се на-јављује религиозна природа збирке. Потом следи ци-клус „Храм“, са песмама „Фрушка гора“, „Љубостиња“, „Манасија“ и „Манастир Морача“, што подсећа на ходо-чашћа Васка Попе кроз Усправну земљу. Циклус „Кр-столико поље“ јесте религиозни и отаџбински, родо-љубиви циклус. Одатле посебно издвајамо три завршне песме: „Косово на суду“, која је избегла стереотипима и клишеима и показала снагу песникове језичке имаги-нације, „Српску песму“, стегнуту и згуснуту визију исто-ријског трајања и судбине, и песму „Арсеније“ која са-свим оригинално опева и носи у својем средишту архетип сеоба. И наредна два циклуса – „Бесребреник“ и „Сјај свети“ – носе снажну религијску тематску усме-реност, која ће поново бити оснажена у завршним ци-клусима „Вечера у Копорину“ и „Благодарење“. И када распевава породичне догађаје и судбине у циклусу „Сан о земљи“, песник не напушта општије осећање духов-ности – нераскидиву повезаност личне и породичне судбине са судбином земље и народа, односно са одбра-ном вере и слободе.
У знатном делу ове књиге религиозне лирике, пе-сник Николић развија суморну слику о данашњици Српства и Србије, као да је скоро читао песму „Наши дани“ Владислава Петковића Диса. Али, као човек ко-ји увиђа и разлоге данашњег тешког стања земље у ко-јој је рођен, он тој својој земљи и људима у њој сучеља-ва доба, када су Србљи, како он пева, имали у духу и срчаности, и полета за устанке, и за прегалачки рад у миру. У молитвеном простору песника Ђорђа Николи-ћа налазе се и евокације оних времена када су Срби знали ко су им прави пријатељи и непријатељи и када се од Карађорђа до краља Петра I Ослободиоца отвара-ло време српског успона и славе: на бојиштима, у раду на књижевности и уметности, у политици, у међуна-родној политици, у архитектури, у раду на просвети и науци.
Поред свег тог успона и напретка у различитим ак-тивностима које друштво чине просвећенијим и бољим, наш песник је запазио и неке не тако привлачне црте на-ционалног менталитета, које жилаво трају, од сукоба ве-ликаша у доба Немањића до наших дана.
Лек свему томе јесте стваралачки напор поједина-ца и шире националне целине. Посредством таквог на-пора можда се могу потиснути, а можда и укинути, најризичније црте националног менталитета: сујета, завист и суревњивост. У плодној утакмици коју подра-зумева појам стваралачки напор, на дужој временској скали, могу се градити већи подухвати и већи ствара-лачки потенцијали народа и појединаца.
Наравно, томе никако не претходи било која врста спољашњег притиска, јер стваралачки напор подразу-мева слободно развијање стваралачких дарова у народу и спонтане иницијативе, коју изазива раст тих дарова. Разуме се, песник у својој књизи лирике нигде изричи-то не наводи шта нам ваља чинити, али изразите сли-ке онога што није добро, и што не ваља, довољне су да изазову сјајне асоцијације, потребе за бољим животом него што јесте. Није случајно што једна песма Ђорђа Николића носи наслов „Бесребреник“, а јесте очиглед-но да је лик бесребреника – лик зачетника и родона-челника српске просвете и културе, Светог Саве, који је симбол духовности и негације меркантилног и призем-ног духа.
Закључне речи овог сусрета са књигом лирике Ђорђа Николића могле би бити: да је она значајан покушај обнове српске родољубиве и религиозне лирике; и да оснажује искреност и духовност коју овај песник сматра не само степеном развоја наше литературе, не-го и обнове њених понешто заборављених, а раније виталних, токова.
На Видовдан, 28. 6. 2О12. Нови Сад

Мирослав Егерић

_________ (стр. 178-181, наслов поговора: Молитвени простор песника Ђорђа Николића или књига о бесребреницима)
__________
БЕЛЕШКА О ПИСЦУ. – Ђорђе Николић рођен је на празник Светог Јефрема Сирина, 1949- године у шумадијском селу Рабровцу покрај Опленца, од оца Милуна1 и мајке Надежде Наде2. Крштен је у сеоском храму Светих апостола Петра и Павла.
Потиче из дома Епископа Дионисија3, у чијој кући се родио.
Почетком седамдесетих година је напустио Србију као политички емигрант и настанио се у Америци.
После стицања магистеријума, завршио је докторске студије славистике на Нортвестерн универзитету (Northwerstern University) и наставио да ради на докторској дисертацији о српској емигрантској поезији.
Први књижевни рад, Николићу као гимназијалцу, објављен је у београдском листу Сусрет 1966. године.
Николић је објавио девет књига песама, од којих прве четири у егзилу:
Тhere Slavic Poets  (Три словенска песника), библи-
офилско издање на енглеском језику, са изгнаним
руским нобеловцем Јосифом Бродским и пољским
изгнаником Тимотеушем Карповичем, Чикаго,
1975.
По старим рељефима, библиофилско издање из-
давачке куће Garamond! Драгана Р. Аћимовића,
емигрантског издавача Милоша Црњанског, Јоха-
несбург, Јужна Африка, 1975.
Грмови, траве, библиофилско издање, Чикаго,
1978.
Кеу tо Dreams According (Кључар по Ђорђу), на енглеском језику у преводу Чарлса Симића, библиофилско издање, Е1реnor Books, Чикаго, 1978.
Српска глава, Српска књижевна задруга, Београд, 2ООО. Поговор Предраг  Палавестра.
Небески врт, Просвета, Београд, 2001.
Допис, Српска књижевна задруга, Београд, 2ОО1. Поговор Матија Бећковић.
У потрази за Еуридиком, Матица српска, Нови Сад, 2003. Предговор Никола Милошевић.
Шумадија, Задужбинско друштво „Први српски устанак“, Аранђеловац, 2ОО6. Поговор Ненад Љубинковић.

Од одласка у изгнанство, Николићеве књиге у Отаџбини нису објављиване.
Спев Српска глава јесте прва књига Ђорђа Николића која је, децембра 2000. године, објављена у Србији.
Српска глава је преведена на руски.
Књига Допис, под насловом Горки корен, објављена је у Софији 2003. године, у преводу групе преводилаца на челу са прослављеном песникињом Благом Димитровом и преводиоцем Ганчом Г. Савовим.
Књига Сербиа, избор из Николићеве поезије на руском, у преводу Иље Числова, објављена је у Москви 2ОО3. године.
Књига О тајни времена представља избор из поезије на белоруском, у преводу Ивана Чароте.
Поезија Ђорђа Николића превођена је и на италијански, шпански, румунски и македонски.
Николићева поезија је представљена на енглеском и у америчкој Антологији XX века у којој су заступљени писци који су у прошлом веку стварали у савезној држави Илиноис, укључујући нобеловца Ернеста Хемингвеја и бројне лауреате Пулицерове награде, као што су Карл Сандбург, Гвендолин Брукс, Лисел Мјулер и други.
Композитор Светислав Божић компоновао је на стихове Ђорђа Николића из спева Српска глава музичко-поетску руковет Светосимеунска духовна плетеница, која је премијерно хорски изведена о празнику Светог Симеона Мироточивог, 28. фебруара 2004. године, у Задужбини Илије М. Коларца у Београду. Ова руковет се изводи на фестивалима и у разним свечаним приликама. Извођена је и на Летњој духовној академији у манастиру Студеница 2004, Фестивалу „Хорови међу фрескама“, јула 2004. у београдској Галерији фресака и  на уручењу књижевне награде „Богородица Тројеручица“ Андреју Вознесенском и Амфилохију Радовићу, 29. септембра 2005. године у Атријуму Народног музеја у Београду.
Поред писања, Николић се бави и превођењем са српског на енглески, као и са енглеског на српски.
Превео је на енглески језик књигу Предрага Палавестре Јеврејски писци у српској књижевности, објављену у Лондону 2003. године под насловом Јеwish writers in Serbian Literature.
Ђорђе Николић је постао лауреат Академије америчких песника у Њујорку 1977- године.
Добитник је књижевних признања, међу којима и књижевних награда:
„Ристо Ратковић“, збирка Допис, за најбољу књигу песама, 2001.
„Душан Васиљев“, за целокупно песничко дело,2ОО2.
Јефимијин вез, збирка Употрази за Еуридиком, за најбољу књигу песама, 2ООЗ-
Велика Базјашка повеља, за целокупно песничко дело, 2004.
„Растко Петровић“, 2004.
„Арсеније Чарнојевић“, 2004.
Одзиви Филипу Вишњићу, за родољубиво песништво, 2006.
Ленкин прстен, за љубавно песништво, 2010.
Повеља Карађорђе, Опленац, 2010.
Златник Сабора духовне поезије, 2011.
Николић је добитник националних признања:
Повеља смотре уметности „Мермер и звуци“, Аранђеловац, 2003.
Плакета „Вук Караџић“, Отаџбинска асоцијација „Српска веза“, за „допринос у неговању српског језика и српске духовности у свету“, 2003.
Грамата У спомен востанија „за посвећеност делу бесмртног Вожда Карађорђа и устаника и старање знаменитог места Орашац“, Скупштина општине Аранђеловац и Фонд „Први српски устанак“, Аранђеловац, 2004.
Захвалница Министарства за дијаспору Владе Републике Србије, „за ангажовање на зближавању матице и дијаспоре, заштити националних, верских, културних и језичких права српског народа у расејању и помоћи народу Србије“, Београд, 2004.
Орден Вука Караџића, Влада Републике Србије и Црне Горе, „за заслуге и допринос у неговању српске културне баштине у свету“, Београд, 2004.
Златна значка, Културно-просветне заједница Србије „за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе“, 2005.
Орден Вожда Карађорђа православне Епархије шумадијске „у знак признања за велику љубав према својој Светој Цркви“, Крагујевац, 2009.
„Вук Караџић“, Министарство за дијаспору Владе Републике Србије „за очување српског језика и ћириличног писма“, 2О1О.
Ђорђе Николић је директор Српске народне библиотеке, задужбине својих родитеља Милуна и Наде Николић, основане у Чикагу 1971. године, и председник Задужбине Милуна и Наде Николић, основане 1990. године.
Николић је потпредседник и уметнички директор породичне добротворне Фондације Иванка Милошевић у Чикагу, која је, између осталих прегнућа, утеме-љила и од 2001. додељује Светску православну књижевну награду Богородица Тројеручица, намењену књижевницима православне вероисповести.
Богородица Тројеручица је једина књижевна награда православног света.
При Српској народној библиотеци Николић је основао књижевне свечаности „Благовести у Чикагу“, чији је директор и уредник, а које се традиционално одржавају о празнику Благовести.
Књижевни салон Николић у Чикагу је већ скоро четрдесет година познато америчко стециште чувених писаца и мислилаца као што су били Јосиф Бродски, Чеслав Милош, Тимотеуш Карпович, Андреј Вознесен-ски, Слободан М. Драшковић, Данко Поповић, затим Митрополит Амфилохије, Матија Бећковић, Ева Липска, Чарлс Симић, Марк Стренд, Ендру Б. Вахтел, Михаил Н. Епштајн, Анжелина Полонскаја, Катја Митова, Реџиналд Гибонс, Томаш Шаламун, Алеш Дебељак, Г. Е. Мареј, Бил Хант, Кенет Филдс, В. С. ди Пиеро, Алан Шапиро, Иља Кутик, Андреј Кодреску и други.
Николић је редовни члан истакнутих академија, књижевних удружења и установа у свету, као и ПЕН центра САД (PEN American Center), Западних америчких држава (PEN Center U.S.A.), Русије и Србије.
На Светском конгресу ПЕН-а у Москви 2000. године био је почасни гост из Сједињених Америчких Држава руског ПЕН центра.
Николић је један од оснивача (1974) и дугогодишњи члан Управног одбора познатог чикашког Центра за поезију у коме сваког месеца већ 36 година под окриљем једног од најзначајнијих музеја на свету, чувеног чикашког Арт института (Art Institut of Chicago), наступају највећи амерички и светски писци.
На позив својих издавача Српске књижевне задруге и Просвете и Удружења књижевника Србије, Ђорђе Николић је први пут посетио Отаџбину у мају 2003, после 33 године проведене у изгнанству….
По повратку из егзила, на књижевним вечерима у Задужбини Илије М. Коларца у Београду, у Свечаној сали Матице српске у Новом Саду и у Сали кнежева у Старом здању у Аранђеловцу у мају и јулу 2003- године, српској јавности су га представили еминентни српски критичари, писци и јавне личности…
Живи у Чикагу. (Извор: најновија Николићева књига)

Препоручени линкови: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/dela-na-stranim-jezicima-srpskih-pisaca-koji-zive-izvan-srbije/abouttheauthorgeorgnikolicdjordjenikolic1949

http://zavetinekruna.blogspot.com/2012/11/blog-post.html

http://zavetinebr1.wordpress.com/2012/11/15/%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B8-%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0002917

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s