“Лет крупних ждралова” / Миодраг Мркић

Фрагменти из  књиге „Рукопис у ћоравој соби нађен“, штампане као посебно издање часописа Оркестар СУЗ, у Београду, 2007,  на 64 стр, свитак формата.
ISBN 978-86-902741-9-2 (М. Мркић)
____________________________
Рукопис у ћоравој соби нађен представља
згуснуто метатекстовно надовезивање. Сложена
метатекстуалност: сложена по природи ствари.
Ово је метатекст критичара на прототекст – дело
Мирослава Лукића, полиграфа. На почетку беше
паратекст (дело) Мирослава Лукића, рецимо,
као нулти степен, полазиште > Саватије Иг.
Митровић > Бог критике Мом > Миодраг
Мркић.
Избор и комбиновање међутекстовног
надовезивања је различит. Као последњи, у овом
случају, у метатекстовности, ја сам издвајао и
подвлачио митолошки ниво д а ва ња зн ач аја
опусу Мирослава Лукића. Лоцирајући га у свету
божанског, судбинског…
Сложене и нове комуникационе ситуације
намеће и сама суштина полазишта – опуса
Мирослава Лукића.
У свој честој метатекстуалности и
интертекстуалности многа велика песничка
дела као да се одвајају од својих аутора. На
пример: данас је довољно рећи Коштана,
Горски вијенац, Хамлет, Дон Кихот, Евгеније
Оњегин, Ана Карењина, и читаоцу или
слушаоцу је одмах јасно о чему и о коме је реч.
Велика дела појединих писаца од почетка
теже томе да се одвоје од својих писаца.
Лукићу се то догодило у најранијој младости
са једном љубавном песмом; а последњих
деценија то се догађа и са његовим романима
Ујкин дом (о коме сам посебну књигу огледа
написао), Трговци светлошћу, Пасија по
Амарилису и др.
Ушао сам у осму деценију живота. И нисам
престао да се повремено одушевљавам.
Приметио сам да се релативно лако предам
одушевљењу. Вероватно онде где препознам и
себе, и своје патње и радости, и своје искуство,
а оно није мало.
За мене је било доста подстицаја у Д е л у
Мирослава Лукића (а то потврђује и моја
библиографија објављених критичарских и
есеистичких радова. Објавио сам неколико
књига о стваралаштву М. Лукића). Понекада ми
се чини као да ми је + Саватије Иг. Митровић
отео речи и реченице, и читаве пасусе, пишући
одушевљено оно што је доживео читајући
поезију, романе, критике и антологије М.
Лукића.

ЛеЗ 0002930

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s