ПИСМО УПУЋЕНО …МАГЛИ, МОЖДА НЕМОГУЋЕМ И ДАЛЕКОМ ЧИТАОЦУ? / М. Мркић

(Избор одломака из рукописа Саватија Иг. Митровића о делу Мирослава Лукића)

На сачуваној осмој страници Рукописа
читамо ове редове: “Постоји уплив Божје ствалачке
љубави и он се у човеку, у аутору, испољава као чежња
за стварањем, за подражавањем Бога….”
Мени, оваквом какав сам, будући да се у
Дневнику бога критике највише говори о
суштини књижевне критике, на ум пада Мом.
Још једна мисао ми је пала у очи:
“Овај писац је најизразитији представник НОВЕ
МИТОЛОГИЈЕ, која је исто Што и његова поезија,
како би рекао Шлегел, „на један другачији начин“,
„лепши“, „већи“ – слободнији, духовнији. “
Мислим да је у дух-душу и дах те НОВЕ
МИТОЛОГИЈЕ укључен и преко потребан бог
критике Мом, лековит за наше прилике и време,
и за превредновање, којем јунак ове књиге крчи
пут (М. Лукић).
У Рукопису се инсистира на другачијем,
различитом (виђењу, мишљењу)… Бог критике
Мом другачије мишљење оличава. Мој дух-
душа стварани су и формирани на другачијим
књигама од божанских, и ја имам извесне
скрупуле према категоријама “судбина”,
“проклетство”, “развитак књижевности”,
“радикализам у књижевности и уметности”…
Не слажем се са Момом и са нарцизмом
богова!
Као што је ред и што мора да буде по природи
ствари, богови су самозадовољни, моћни. Сваки
пагански бог је нарцисоидан. Можда се та
особина паганских богова добро види и у
случају бога критике Мома? Он није могао да
нађе мане богињи лепоте, па се распрснуо од
једа.Наше време, па и време наше уметности и
књижевности богато је манама. Једна од мана
које разједа српску литературу је вид тзв.
бирократске књижевности. Бог критике је
препознао као разарача те официјелне илити
бирократске књижевности полиграфа –
Мирослава Лукића, оснивача “Заветина”, писца
доста укривеног опуса.
Зашто је бог критике (не одабрао или изабрао,
већ) е т и к е т и р а о Мирослава Лукића, као
разарача? Какав је његов психолошки, па и
психијатријски профил, будући да се распрснуо,
будући да није могао да нађе ману богињи
лепоте? Има ли бог Мом и самоубилачких
порива? Мени се чини да нису чисти рачуни
између Танатоса и бога критике Мома. Зашто
бог Мом по сваку цену тражи само мане, када је
његова мисија да тражи и мане и врлине, да
успоставља вредности, да оцењује?
Ауторитет цитата (сведока), цитата са
религозном и световном садржином, потврђују
легитимитет Мома.
Чини ми се да бог критике Мом добро схвата
нашу стварност, упркос тајновитости… Време
трајања тајности критике званичника
бирократије, “бардова”, “награђеног правца”,
“бирократске књижевности”. Кључ тајне или
програмиране критике фаворизованих писаца је
у рукама актуелних књижевних власти. Сада се
сви слажу да су постојали такви фаворизовани
писци, повлашћени – писци “самоуправног
социјализма наших боја, сспецифичног пута у
социјализам, несврстани”.
Сви се слажу да је владао “социјалистички
реализам”, “темпорална неутралност”… Али
нико, нико неће да јавно каже да и данас постоје
тзв. повлашћени или заштићени писци, сада
више не предводници и агитатори пута у
“социјализам наших боја”, већ “пута у Европу”.
Сада су у књижевној и свакој другој моди
транзиција, глобализација, толеранција…
Зашто нема отвореније књижевне критике тзв.
заштићених и повлашћених писаца, оних
блиских режиму (ма ком режиму)? Зато што ће
се, ако се неко одважи и почне да критикује и
износи мане песничке заштићених, то прво бити
онемогућено у тиражнијим штампаним и
електронским медијима. Постоје фини начини
за то. А ако неко баш буде био упоран, као,
рецимо, Мирослав Лукић, као песник-критичар,
онда ће се умесна књижевна критика
прогласити као дрски насртај на стубове
националне књижевности и културе! Као
“брутално оспоравање…” Лукић је сјајно описао
разне камелоне српске књижевности (у роману
Доктор смрт, и право је чудо да није заглавио у
затвору због те књиге, или да му се није десило
нешто горе!).
Српском књижевношћу влада бирократски
дух, досада, диктатура стереотипа, Исти.
Исти, који су тако подмукло и орно бранили
Исто. Сада, још увек живи, са младим
регрутима “бирократске књижевности”,
прилагођени “ћерањима”, препорођени, иду у
“нове победе”, “глобализације”, “транзиције”…
Увек су на неком путу “у будућност”. А у
мистеријуму будућности места има довољно…
“Сваки однос човека према личности, према бескра-
јном и неисцрпном је – религија. “
За разумевање мога тумачења важна је
управо ова мисао. Религија је овде, наравно,
схваћена у најширем смислу. Део те ширине је и
паганство и, разуме се, бог критике Мом.
За разумевање митолошког смисла Увода
важан је и сам наслов првог поглавља у књизи
“Лет крупних ждралова”.
Ждрал је по традиционалној симболичкој
супстанци “гласник богова”, заједништва са
боговима, способност ступања у више стање
свести… бесмртност… дуговечност. Ждрал је
света птица. Јесте -ждрал је овде гласник бога
критике Мома.
Истиносност је главна црта Дневника бога
критике Мома.
“Према Лукићу ће, и као песнику и писцу уопште,
верујем, много праведнија, бити и делотворнија она врста
критике које ће извршити Целина његовог опуса кроз
време. Јер најбоља је, и најцелисходнија, управо баш та
врста критике и мерила коју стварају истинска дела.
Каква разговора или споразума може да буде
између Лукића и књижевне критике, актуелне?
Неспоразум, то је једини могући облик додира између
њих. Књижевна критика не познаје ни споредни, нај-
мањи и најмање битни део Лукићевог опуса, а све оно
Што је он био и, поготову, оно што је могао да буде и
значи, и све оно што вреди у њему, далеко је од њиховог
погледа.
Чини ми се да је тако нешто песник и писац
Мирослав Лукић умео да дочека и да све то прими мирно
и хладнокрвно, као занимљив, нетражен поклон. Срећа је
овог песника у томе, што он јавно или тајно, не жели да
буде оно што није, или да не буде оно што јесте. Њега је
живот научио да се не боји смрти, а судбина игноранци-
је. Верујем да је Лукић песник и писац који ће издржати
до краја и испунити своју судбину и улогу, са осмехом
стрјуардесе која зна да на авиону неШто није у реду. То
је песник који није побегао од бола и тежине судбине и
удеса: он их је пустио да падну сопственом тежином, као
предмет, на гомилу камења. А не једном, то се може
видети и у његовим романима, знао је да пође у сусрет
болу, протрчати кроз њега и изаћи на другу страну, где
више не боли…
Овај песник се спасавао од бола и патње,
уништивши га, поставши једно с њим. “
Лукић долази из древног исконског поднебља,
готово из мита, старобалканског наслеђа, из
самог завичаја бога Мома.
“…Лукић је дошао до онога, што би могло бити
драгоцено за српску књижевност, до критике која је –
како Б. Лазаревић пише – „цео живот; цео живот са
лепотом као основом, и са свим другим пратилачким
елементима који чине основе другим изразима живота.
Према томе, основни императив критике је њена пуна
слобода. Само слободна критика је велика и права кри-
тика; све друге – оне које су везане за разне духовне,
социалне, политичке и друге ориентације – све друге
изазивају критику. Слободни и поштени критичар
мора да буде ослобођен свих разноврсних погледа на све
разноврсне људске појаве и, чист као девица, „као од
мајке рођен“, са потпуно отвореним духом и душом,
да прилази свим тим појавама; наравно, прет-
поставља се да је тај ослобођени критичар дошо до
„дна ствари“ и до свих висина свих тих појава, иначе
би он био везан оним што је најтежа грешка, и нео-
простива: незнањем и немањем интуиције за те
појаве, несмислом за њих и нереагирањем на њих…“
У другој половини ХХ века, у српској
књижевности су се наметнули слаби критичари и слаби
књижевници уносећи многе забуне, на њих је потрошено
много времена и папира, и још увек се троши, исправља-
ју се криве Дрине; у ствари, скоро пола века није било
правог ослобођеног критичара.
Лукић је, зашто не рећи, један од првих ослобођених српских критичара, и то се лепо види из
његове антологије НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ. … “

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s