ПИТАЊА, ОДГОВОРИ / М. Мркић

Ко је у ствари Саватије Иг. Митровић? Неко
сличан мени? Велики вук самотњак? Професор?
Професор на привременом раду у иностранству,
наше горе лист? Пажљив и страстан читалац?
Библиофил? Или је реч о неком трећем,
непостојећем?
Неком од Лукићевих непознатих обожавалаца,
читалаца, пријатеља? Да ли се иза имена
Саватија Иг. Митровића не крије, можда, неко
прескроман, повучен и частољубив? Рукописи
Митровића стизали су на адресе Политике и
Заветина; а само је понешто од онога што је
стизало објављивано. Доста тога је одбацивано,
колико знам у Заветинама, због претераних
похвала Лукићу, које нису биле неосноване
Припремајући Митровићев рад за штампу, као
уредник (Библиотека Идентитет Заветина,
Коло Прво, књ. 3), читао сам пажљиво рукопис
из заоставштине… и осетио његову вредност, ма
о коме да је коначно реч.
Признајем да је свој рад Митровић писао
заснован на аргументима и чињеницама, не као
ја. Није тражио помоћ паганских богова, у
најтежим тренуцима, помоћ бога критике Мома
– то сам ја смислио, осећајући да је и један
пагански бог умешан у метатекстовности.
Ту му је место, богу критике Мому, у љупкој
митологичности Лукићевог опуса…
То што је урадио, елаборирао, потврдио,
истакао Саватије Иг. Митровић мени је пружило
могућност, као есејисти, да Митровићев подвиг
(дело) “продужим” (Бодлер), “проширим” и
“проследим”…

Митровићев рад о Лукићу дао ми је могућност да дубље и шире нешто кажем о живој пракси бирократских мистификација бирократске књижевности, која је, свакако, само део структуре власти, свеједно које боје и маске носила тренутно. Митровић је написао много мање од мене о Мирославу Лукићу, писао је, чинило ми се лакше од мене, и о темама, које сам ја можда заобилазио… Оно што би можда било занимљиво у вези са његовом рукописном заоставштином то је – како би бог критике Мом, пагански бог, тумачио хришћански дух дела М. Лукића и Саватија Иг. Митровића о делу Лукића: хришћанство, светосавље, судбина, слободна воља, гордост, итд. Вероватно би Мом имао што-шта да приговори хришћанству које се дели на 3-4 тзв. званичне вер… Светосавље се опет дели на неколико…

Наравно, Мом се задржао на релацији “бирократска књижевност” (најближа власти, режимлијама разних фела) – Мирослав Лукић, што је у првом плану рада о Лукићевом опусу по Митровићу.

*

Итекако бих као приређивач (нађеног) Рукописа у ћоравој соби погрешио да не наведем у овим Закључним белешкама и остале делове Рукописа које сам успео да прочитам. Делове Закључних бележака доносимо оним редом како смо их нашли у оштећеном рукопису. Мислим да то што доносимо колико-толико даје слику логике „приче” о јунаку Рукописа и његовом значају за нашу књижевност и за наше време. (…)

Сервантесова баба је увек говорила: „На свету постоје само две нације – богати и сиромашни.“ Класна диференцијација – неозакоњена и озакоњена отимачина народног је изражена у друштвима која су сателитска у развитку, стално у “прелазним” раздобљима, и наравно, погодним за отимачину под фирмом

националног, верског. Једно од средстава класног маскирања је и наша интелектуална елита, академици који изјављују да „су изненађени” нечим. У дубокој старости, у тим годинама бити изненађен! Каква је то елита кад не зна законитости живота, па свој ум своди на изненађеност?

За класно маскирање у виду „српске неслоге” има на претек приручних средстава: дошљаци и староседеоци (сви су дошљаци), моравцн и динарци… Када се то исцрпи, онда су ту: Ере, Паприкари, Врањанци, Пироћанци, Чивијаши, Чарапани, итд. Прећутно су ту и Цинцари и Јевреји.

Ту су и антисрпство, сатанизација… све средства класне борбе, као и рат. (…)

И књижевници, официјелне, бирократске књижевности су из тог света беатификације ђавола, чији је главни задатак да такозваном „српском неслогом”, а не класном неслогом прикрију експлоатацију и класна збивања. Нису то неки писци из племена Зулу, из Тамилских тигрова, из Абориџина, из Маја… То су живи активни писци, па и главни и одговорни уредници, директори издавачких предузећа, власници фирми, министри, високи чиновници… новообогаћени.

А ми – ми смо интелектуални пролетеријат.

Естетско-поетско-поетичка радничка класа која производи…, а припадници „бирократске књижевности”, „официјелне”, „награђеног правца” су они који шићаре… То показује и историја књижевности у различитим видовима и степену развитка друштва и специфичним условима.

Храм превредновања. – Да је Лукићево п р е в р е д н о в а њ е пуки куриозитет завредело би велику пажњу јавности. Не говоримо о степену апстракције и истинитости његовог превредновања. Важно је да се Мирослав Лукић као и н ицијатор превред н овања енергично са извесном аргументацијом дрзнуо уопште да говори о певредновању. Да дира у култове, у „бардове”, у бирократско-божанске датости у нашој уметничкој књижевности. Наравно, „време је судија”.

Мирослав Лукић се јавља као заштитник образа, угледа и књижевно уметничке части у српској књижевности. Он је у храму књижевно- уметничког огњишта, упркос специфичности његовог система мишљења, које се разликује од мојег мишљења према коме имају резерве чак и божанства са Голешког олимпа (моја приватна божанства).

Изгледа да само Мом – бог критике, брине о Лукићу као извесном р о д о н а ч е л н и к у  побуне, п р е в р е д н о в а њ а у нашој уметничкој књижевности двадесетог века и почетка двадесет првог. Брине га наш, па и међународни легитимитет и легалитет књижевно-историјски до којих је Лукић дошао полиграфском побуном.

Изгледа да Лукић више има пасивну сагласност савременика… Инсајдери времена и божански…

Не, не долази се лако до истине, а поготову човек тешко долази до истине јер је смртан, а богови су, као што се зна, за себе задржали бесмртност. Но, Голешки Олимп је у формирању, па и богови нису баш поуздани.

Извесну неприкосновеност има Мом, и он нам даје сигурност када говоримо о Лукићу као полиграфу и његовом књижевно-уметничком витештву. (….)

ЛеЗ 0002941

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s