У друштву мртвих песника – Зоран Милић / Белатукадруз

У књ.  Писма небу  има изврсних фрагмената. У тој књизи има индиректних одговора како  на питања постављена овде, тако и на она питања које је сам песник сам себи морао постављати. ( „Не знаш одакле долазиш, не знаш / куда идеш. / Где сам ово ја? А из мрака нешто / проговара:  / – У магли која је вечита. С надом / која је ничија. Са собом, од кога не мо – / жеш утећи. На путу који никуда не во – / ди, којим нећеш  никада стићи „ , или : “ Пут се храни путницима. Понекад / поједе и неког самозваног врача. Тек та – / да се види како путеви ничем другом и / не служе осим, можда, да саставе крај с / крајем. / Када се небо и земља отворе, укажу / се жене, деца, старци, посуде с вином, / зрневљем, брашном, уљем и по којим / мишем. /  Још је мрачно, црне се даљине, тра – / гање за богом  посао је узалудан. / Бог се не налази. Он се јавља де- / сетинама цветова“)  Нисам склон да у овоме видим нихилизам. Ни недостатак вере. Милићева књига  Кроћење змија  почиње циклусом Давно доба, и у том циклусу постоји – формално гледано – једна песма у прози : “ У такво вече ја мислим на моје мртве  / Згрчени као инсекти они висе у мојој свести / Са својим воштаним  осмесима одсутни занемели / Покрета укочених у грчу опирања / А неке златасте рибе круже им изнад главе“. Та песма је у извесној на први поглед невидљивој вези  са оном из ПИСМА НЕБУ  („Пут се храни путницима“). – У српској митологији, грешнике у паклу прогоне змије. Нагим грешницима у паклу дојке сишу змије отровнице. Траву живота познају само змије. Када се једна убије, друга донесе траву живота и оживи је. У народним приповеткама спомиње се змијски цар ( кога и Милић помиње), који звиждањем позива своје змије и наређује шта која има да ради. Змија коју човек не види девет година (верује се) , претвара се у змаја. Таква змија живи стотину година : када напуни стоту, добије крила и ноге и постане змај. Постоји и веровање да змија испија очи мртвацу трећи дан по сахрани. Наводно, змија разуме шта животиње говоре. Ко једе месо од змије, тај брзо научи немушти језик. Ако уђе у кућу, предсказује смрт. Сањати у сну змију , значи имати великог злотвора. Ако се змија изоре, предсказује смрт у кући. Змија се у селима источне Србије представља на божићњем колачу. Постоје кућне змије, змије чуварице, у великом су народном поштовању јер хватају мишеве и гоне од куће отровнице. Зле змије су подземни зли демони. Од њиховог уједа баје се: “ Земља земљу ујела“. Тиме се жели рећи да је човек од земље а змија из земље. По својим необичним особинама, од памтивека, змија у људима изазива страх, одвратност и веровање да није обично природно биће. У нашем народу постоји дуалистичко веровање о добрим и злим змијама. По једном веровању, змија се називала краса, имала је ноге и била је добра. Када је преварила Еву и Адама у рају, прозвала се змијом и гујом и изгубила ноге. ЗМИЈАРИ су, пак, људи који голим рукама хватају и најопасније змије, без страха да ће их ујести или да ће им се догодити неко зло. Змијари и најопаснију отровницу стављају око врата или у недра. Они као да имају неки савез са змијама : змијар неће да убије змију ни у ком случају, нити ће њега змија ујести. Они познају места у којима се скривају змије и камење под којим су скотурене. Има змијара који звиждањем или свирањем позивају змије и оне му долазе. – Милан Ђ. Милићевић (ЖИВОТ СРБА СЕЉАКА, Просвета, 1984, стр. 75) вели: “ ГУЈЕ СУ ЂАВОЛСКЕ зато треба да се сакрију од крста (пре Крстова дне, 14. септембра“, и тд. Или : “ Трудна жена да се чува да не види змију, јер ће јој дете бити шарено“ (стр. 194). – Овај непотпуни инвентар веровања и празноверица о змијама, указује да она спада у Бестијаријуму нашег фолклора у повлашћеног створа. Милић пева и бави се најопаснијим змијама. Милић не црпе само из српског фолклора ( рецимо она песма, симулација басме против змијског уједа : „Стави се у ведро мало воде / Три четири угљена / Змијска глава //  И непрестано се понавља // Страшан је твој ујед“) , већ и из других извора, БИБЛИЈЕ пре свега. Милић се почео приближавати заметку извесне синтезе, која се наслуђује и коју је природно очекивати у његовим следећим књигама. … „Успузала се уз храст змија. Палаца. / Пењала би се још, али нема пута“,  пише Милић у једној од песама у књизи Писма небу  (стр. 35).

Та Милићева песма могла би бити окосница, почетак извесне синтезе мотива змије у његовом песништву. Та песма потврђује да је реч о једном песнику од кога се могу очекивати нове, друге и друкчије књиге, баш зато што мотив змије у његовој поезији задире у нека битна питања постојања, историје и митологије.  „Тамо су звезде посејане, простирка / мека. Цврчи угљевље. Прогореће“, каже песник . ( Нестаће у ватри зло – јер је змија у Милићевој поезији оличење Зла и Сатане – јер змија се може убити само ако се баци у ватру да сагори.)  “ Поручује са гране језиком немуш – / тим, да је не чују. /  Вратила би се, да не падне у прова – / лију пуну коза, брадатих јараца, срди – / тих козара./  Док трепне, пробошће је хиљаду и / један рог. // Неће умети ни да зашишти. Дозива – / јући у помоћ змијског цара“.

Милић је у књизи Уста за седам глава, поред осталог, објавио, поново и циклус Кроћење змија.Тај циклус се разликује од оног објављеног у књизи Кроћење змија (1986). Кад песник прештампава неке своје песме из неке од претходних књига у једној новој, другој и друкчијој, у друкчијем склопу, то није исто. У песми Човек земљан Милић вели, поред осталог : “ Бели се човек, / Беле се змије, / Беле се слике, / Беле сенке“  (стр. 40).  Бела змија је друго име за чуваркућу. У песми Мајстори речи, Милић изоставља четири последња стиха, четири последње речи, што је добро, јер су сувишни. Том циклусу („Крођење змија“) у књизи УСТА ЗА СЕДАМ ГЛАВА претходи песма Молитва светом Сави, из које наводим неколико првих стихова: “ Прекрсти штапом, свети Саво. / На кући начини нам прозоре / Да боље видимо браћу нашу завађену, /  Огњишта напуштена, светиње одбачене, / Гробове оскрнављене. // Отвори нам очи и памћење.. / Да  разликујемо  вука од аждаје, / Да веру једни другима не дирамо“ (стр. 34).  Аждаји су сродна бића ала и змај. Аждаје су огромне крилате змије у облику гуштера или крокодила, с непарним бројем глава. Верује се : Док змија змију не прождере, не може аждаха постати. Кучи и Зећани су аждајом називали највећу змију. Аждајина снага је негде другде, не у самом митском чудовишту (тај мотив су користили успешније неки други савремени српски песници – Звонимир Костић, или Б. Тимотијевић). Милић је могао написати и овако : Отвори нам очи и памћење. Да разликујемо вука од змије.  Тиме би била  очигледнија веза између циклуса Путовање светог Саве и  Кроћење змија. Та веза постоји између два поменута циклуса, јер аждаја је у извесној вези са змијом.  – Била је ипак прилика  да Милић – прештампавајући циклус Кроћење змија покуша да исцрпе  сав потенцијал и митолошки и есхатолошки набој мотива змије, оних најопаснијих змија – отровница и заводница.Међутим…

О змијском отрову, једну од најлепших песама послератне српске поезије, написао је нешто млађи Милићев колега и земљак Александар Лукић ( Сањајући о фарми поскока, в. у књ. У вагону Розанова, КОС, Београд, 1986, стр. 12). И Зоран Милић и Александар Лукић , иако не спадају у исту генерацију, ослањају се на традицију у најширем смислу реши, „орући“ по нашој митологији и фолклору. У суштини, оба су песника опседнута стварношћу проклетства и зла, коби историје и доба, али се разликују, и то битно, у начину „употребе“ ироније, и својих песничких Вјерују. Иако спада у миторушиоце, Александар Лукић верује, као уосталом и Достојевски, да нема ничег дивнијег, дубљег, симпатичнијег, разумнијег, људскијег и савршенијег од Христа. Милић се не обраћа Христу, директно, чак ни у књизи Писма небу. Милићу је ближа сумња. – Као човек и песник, Милић је стасавао, сазревао, растао у временима када је Христ био потиснут. Тако се барем чинило. (….)

ЛеЗ 0002929

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s