ПОРЕКЛО ЗЛОЧИНА ЈЕ У ЧОВЕКУ БЕЗГРАНИЧНО :поновно читање

Роман Ћуп комитског војводе ( БИГЗ – Књижевне новине, Београд 1990.) Милисава Савића (1945) може се читати као повест чију окосницу чине догађаји везани са Топлички устанак 1917. године, за успон и пад слободне четничке државе. Зато што се ова необична књига отвара као љубавна и егзистенцијална исповест, а склапа као љубавна трагедија, читаће се и као љубавни роман. Па ипак, није ни љубавни, ни породични, ни историјски роман ; она је понајвише (ис)повест. Либертенска (ис)повест.  ЛИБЕРТИНИЗАМ  се може превести као тежња или жудња за слободом, слободњаштво; учење о слободи. У највеће либертене свакако треба уврстити Маркиза Де Сада, писца који је ослушкивао оне танане страсти које су једини пут до среће. Ј. Аћин (у поговору Уживања у злочину) пише да је у „Безданима крајње доследности,највећи међу свим либертенима тако да је престајао да то буде“ – де Сад. Маркиз де Сад у свом роману 120 ДАНА СОДОМЕ И ГОМОРЕ бира као место на коме се догађа прича СИЛИНГ – Твртков дворац – тешко приступачан и изолован од света.Српском писцу Савићу није било потребно да гради силинговско паклено утврђење,кошмар и окупација Србија понудили су   простор за његове јунаке-комите, четнике, Бугаре. Налазио се у позадини окупиране територије и на њему није мањкао Маркиз де Сад. Да није само плод маште и да има смисла позивање на Сада, доказују сведочанства о нечувеним злоделима које су Бугари као окупатори починили у Топлици. Савић наводи (при крају Ћупа комитског војводе, поред осталог) и одломак  из књиге Топлички устанак Миливоја Перовића (Београд, 1959),: „У селу Петровцу бугарски подофицир Фердинанд Маура,са четири своја војника,ухватио је ћерку Станије Бошковића,  свукао је голу, свезао и, и пошто ју је тукао по стомаку, пустио пса да је силује. Вучко Васиљевић из Свињишта четири пута је тучен мокром троструком камџијом, његов осмогодишњи син обешен стрмоглавице, а жена и свастика силоване па упрегнуте у плуг да ору. Риста Лакетић из Догрмена натеран је да једе печено срце свога сина.“Рат и окупација су Бугарима помогли да се уздигну до највеће моћи (не и славе), они су се претходно ставили изван морала и цивилизације.Сварност на коју су бугарски окупатори били у стању да саграде своју моћ чинили су злочини, уживање у злочинима.

„Ко размишља о томе на који начин се човек може уздићи до највеће славе и моћи, тај ће најпре схватити да он мора себе ставити изван морала : јер је морал у својој суштини тежио да постигне супротно – наиме да заустави и уништи онај славни развитак где год се појављивао“, пише Ниче на почетку своје познате књиге ВОЉА ЗА МОЋ. Први светски рат однео је огроман број жртава, а српском народу безмало половину популације. Наравно, тај рат за српски народ није био никакав развитак, већ трагедија, и има смисла што се том раздобљу данас савремени писци враћају као теми.

Маркиз де Сад беше против врлине и Бога, чак и „против покушаја да се од врлина које омогућују срећу најнижих начини мерило за просуђивање свих вредности – да се то назове Богом : инстинкт за самоодржањем у слојевима с најмање животне снаге“ (Ниче). Размишљајући о повестима Маркиза де Сада, Аћин сматра да је роман овог либертена „плод имплозивног, сузбијеног кретања, ослобађајућег, које не мари за границе, изазива на њихово пробијање“. „Испод кретања за којим жуди – пише Аћин – аутор 120 ДАНА СОДОМЕ, ЈУСТИНЕ и ЈУЛИЈЕ, у којима нас снага и имагинација злочина престрашују, скрива заправо писање романа као сликање онога  што волимо и призивамо. Садова романескна уметност је парадоксна пракса…… У његовом приповедачко – филозофском приказу морамо назрети нашто о  п о р е к л у   з л о ч и н а (подвлачење – М.Л). На то је смерао Сад, умножавајући призоре злочина, као што је знао да ваља увећавати брзину дотле да се кретање више не види. ПОРЕКЛО ЗЛОЧИНА ЈЕ ЧОВЕКУ БЕЗГРАНИЧНО… УМЕО ЈЕ ДА У СВОЈОЈ СТРАСТИ ПРЕПОЗНА НЕШТО ОД ИСТИНЕ ЗЛОЧИНА (подвлачење – М.Л.)“. И Савић у Ћупу комитског војводе открива порекло злочина у својим јунцима. Нема сумње у то која је машта моћнија у Савићевом роману: машта зла тријумфује над маштом добра.Снага и имагинација злочина у Ћупу комитског војводе   шокирају…

ЛеЗ 0002955

Постави коментар