Коментари читалаца на тему плагијата у књижевности

Коментари на чланак Р. Микића: Књига направљена да шокира

Maja Jasmina Zemunska | 10/12/2014 15:29

Poredba sa “plagijatom“ Petra Dzadzica nije umesna. Ni sa Kisom Danilom. Nije to iz ove price. Pesnici su nesto drugo. Oni su umetnici inspiracije. Oni ne pisu. Oni pevaju pesme. Zato ne treba prozna iskustva ubacivati u Resavski venac g-dina Miloja Doncica. Prof. Mikic nije pesnik. On ne moze u ime pesnika da govori. Doncic je napisao pravu knjigu za profesore univerzitea. Oni sad treba da istrazuju. Njima pripada da nadju originale i tekstoloski ih uporedjuju. Radila sam te poslove i znam koliko su dosadni. Ocekujem sa nestrpljenjem dopunu ovog izdanja knjige. Čestitke za Doncica pesnika i sastavljaca ove knjige!

mely . | 10/12/2014 15:58

Boze, kakva je „brizljivo izvedena“ provera potrebna da se dokaze da li neko delo postoji ili ne… Hajdemo redom, lepo Amazon, Cesare Pavese, sabrana dela u prevodu na engleski, ima i opcija da se pogleda sadrzaj – sve 363 pesme, uredno navedene, doticne pesme pod nazivom „Moja Sicilija“ nema. Rembo, isti slucaj, trazite samo „Rimbaud complete works“ – gde je taj „Brod u noci“? „Pijani brod“ postoji, ali bi ga malo teze bilo pozajmljivati posto se uci u (ako se ne varam) trecem razredu gimnazije. Da li je moguce da niko ko radi za Politiku bilo kao novinar, lektor, potrcko, svejedno, ne ume da koristi bilo koji internet pretrazivac? Ako je to slucaj, pa onda bar pitajte nekog od vasih unucica da pripomogne, da se ne brukate.

Svetlana Pesic | 10/12/2014 16:11

Nemojte tako! Doncic nije kriv sto je to sakupio u knjigu. Niti sto se je knjiga izasla u momentu kada je pominjanje plagijata pomalo skakljivo, pa i politicki nepodobno, jer je nastupila plima PLAGIRANJA (nazalost, bas kod onih politicara sa “ diplomama“) .Svako istrazivanje je dragoceno, a ko ima argumente protiv knjige neka ih izlozi u svojoj knjizi. Zar ne? Aplauz za Doncica! Neka se malo ustalasa knjizevna bara, nekako je suvise ucmalosti.

Славко Симић | 10/12/2014 16:23

Окрени-обрни апотеоза плагијату. 1. Врло је јасно „зашто је књига посвећена плагијату…“. Па ваљда да ми читаоци сазнамо кога плагирају писци. Мало ли је? Ви не мислите тако? 2. Па и треба, књига да високе репутације (па многе и бардове. пр.С.С.) скине са лажног пиједестала. Зар не треба? 3. Па боље је злурадост него радост? Зар не? 4. Зар је грех ако се пронађе цела књига ЦИТАТА? Али то није нигде наведено да се дивимо начитаности аутора. Рецимо да наведе стотине прочитаних романа, филозовских расправа итд. 5.Не треба мени ничије текстолошко искуство да бих из две упоредне реченице које су једнако написане схватио да су индентичне, толико још могу да расуђујем. 6. Ти значајни професори се нису потписали из много разлога, а наведени су да се и овом аутору не би приговорило да није све сам урадио, односно плагирао. Могу и на суду да докажу. 7. Нису потребне никакве стручне и брижљиве провере стручњака дотичних књижевности. Могу се само проверити преводиоци и њихова „уметничка слобода“

Pera S | 10/12/2014 16:44

@ mely

Sve ste tacno rekli. Umesto visokoparnih rasprava o Kisu, intertekstualnosti, i ovome i onome, postavlja se jedno prosto pitanje: da li je iko ikada video te Donciceve originale? Prostim uvidom u sabrana dela pesnika koji se pominju moze se utvrditi da je neke od tih toboznjih originala Doncic izmislio. A ako je vec tako zasto Politika daje bilo kakav prostor necemu sto je ocito obicna prevara?!

Internet hype | 10/12/2014 17:43

Zasto neki komentatori misle da se ama bas sve moze naci na internetu.
Ne treba zaboraviti dobru staru biblioteku. I rad, a ne samo ukucaj u Google.

BELA VISTA | 10/12/2014 17:56

Knjiga cije objavljivanje me svojevremeno sokiralo je vezana za razgovore koje je autor imao sa Ivom Andricem. Moram priznati da nisam citao tu knjigu, ali me zaprepastilo da je ta knjiga objavljena neposredno nakon smrti Nobelovca.
Zivio sam u samom centru Herceg Novog, par desetina metara od Gradske Biblioteke koja je tada bila u Njegosevoj ulici.
Sezdesetih godina bibliotekar Momo je imao veliku cast da ugoscuje Iva Andrica, Branka Copica i knjizevnog kriticara Branka Lazarevica za koga sam tek kasnije saznao da je bio disident – proveo tri godine u zatvoru..
Cesto sam kao klinac dolazio u biblioteku i kriomice posmatrao Andrica i Copica. Andric je bio izuzetno skrt na recima, kao neka sablast je isao gradom. Nikada nije ni primetio da ga uljudno u prolazu pozdravljam – nije mi to smetalo.
Pisac koji je napisao obimnu knjigu razgovora sa Andricem napravio je posmrtno od njega „lajavu babu“ – i danas sumnjam u autenticnost tih „razgovora“…

mely . | 10/12/2014 18:15

@internet hype, molila bih za objasnjenje razlike izmedju knjige koju kao opipljiv objekat uzimate iz biblioteke i iste knjige koju je neko skenirao i postavio online. Da li stvarno mislite da renomirani izdavaci koji objavljuju ta sabrana dela kriju pesme jer eto, kuju neke zavere u korist navodnih plagijatora u zemlji na drugom kraju sveta?

Pitanje i dalje stoji. Apsolutno cu da osudim bilo kog plagijatora, ali prvo hocu da vidim dokaz crno na belo da originalno (navodno plagijarizovano) delo uopste postoji. Onda mozemo da pricamo o analizama, da li je koji pisac imao uvid u to delo, kad i na kom jeziku ili u prevodu, ali ovo sad je stvarno na ivici ludila.

sa strane | 10/12/2014 18:27

Gosp. radivoje Mikic je sve rekao stotreba na ovu temu i stavio motivaciju autora knjige u pravu perspektivu. Ono sto oramo da priznamo je da u nasoj kulturi ne postoji kultura dijaloga, kritickih diskusija kojima je cilj dolazenje do najviseg stepena rasvetljavanja onoga o cemu razgovaramo, nego se sve svodi na vrlo licne (i neprofesionalne) razmene u kojima se gubi ono o cemu pricamo. Kad su na tom nivou ‘intelektualnog traca’ tzv. kulturne elite,sta ocekivati od ostatka drustva.

Laki Petrović | 10/12/2014 18:44

Držao sam nakratko u ruci za vrijeme MB Sajma knjiga knjigu ”Resavski venac”. Osjećao sam neprijatno kada sam u njoj vidio i imena nekih mojih poznanika. I danas sumnjam u autentičnost izvora koje je autor naveo. naprosto neću i ne mogu da vjerujem da je to istina. Da autoru to i nije bio cilj: Da knjigu proda u što većem tiražu. Nisam, a nisam imao ni gdje, kupio tu knjigu. Sada čekam da vidim hoće li neko od živućih autora podići tužbu protiv autora knjige.

Dr Ricinus | 10/12/2014 19:00

U Srbiji je izuzetno poznata romansa „Очи чёрные“ – svima poznata kao ruska…
Tekst za nju je napisao Ukrajinac Jevhen Hrebinka, a muziku Nemac Florian Herman (obradio je S.Gerdels). Sumnjam da ce je i u Srbiji i u svetu zbog toga prestati nazivati „ruskom romansom“…

kosta miletic | 11/12/2014 01:02

Zasto se govori o plagiranju na primerima koji su potpuno neubedljivi, a ne govori o onome sto je nedavno otkrio Nebojsa Vasovic u knjizi „Zar opet o Kisu“? Svako koga zanima problem originalnosti u literaturi morao bi da procita ovu knjigu i da se suoci sa njenim, po Kisa, nimalo prijatnim zakljuccima.

Rajko Krneta | 11/12/2014 15:12

Kembridžova Istorija engleske i američke književnosti kaže za Miltona: „Lovci na paralele, lovci na plagijate i lovci na izvore uložili su ogroman trud… da pokažu kako je Milton imitirao, pozajmljivao ili, na ovaj ili onaj način, sledio Adama od… Andreinija (1613), Lucifera od Vondela (1654), the Adamus exul od Grocija (1601), Silvesterovog Du Bartasa (1605) pa čak i Kedmona… Ako pretpostavimo da je Milton pročitao sve te knjige, Izgubljeni raj i dalje je Miltonov; i savršeno je jasno ne samo da niko drugi nije mogao da ga konstruiše iz njih, nego i da komisija sastavljena od njihovih autora, ornih i složnih onako kako saradnici nikad nisu bili, nikad ne bi mogla ni da se približi ovom delu, niti Miltonu. ↑

Драгољуб Збиљић | 11/12/2014 22:52

ПРЕМА КРАЂИ ТУЂЕГ НЕ ТРЕБА ИМАТИ МИЛОСТИ

„До те користи може да дође само ако књига „Ресавски венац” буде померена из сфере грубог ликовања, у коју ју је сместио сам приређивач. А пошто она има амбицију да суди другима, сама не би смела да има ниједан етички недостатак“ (Р. Микић).

Тој књизи Ресавски венац“ не треба баш толику гледати у „зубе“. А ко је открила плагијате као крађу, сасвим је морално и потребно да се крађа раскринка.“ Блаже“ или „грубље“. Свеједно је. Кађа је крађа и према њој не треба имати милости.

Драгољуб Збиљић | 11/12/2014 22:59

Poredba sa “plagijatom“ Petra Dzadzica nije umesna. Ni sa Kisom Danilom. Nije to iz ove price.(М. Ј. ЗЕМИНСКА).

Баш је обратно. У тзв. песничкој слободи друкчији је приступ. плагијатима (они могу кад су ефектни и видљиви да буду манир песника), у прози је та крађа свакако недопустива. Поготово ако писац употреби целу реченицу, па и битан део реченице вез наводника и изворника.

Драгољуб Збиљић | 11/12/2014 23:02

ДОНЧИЋА НАГРАДИТИ И НОВЧАНО!

Ако је Дончић открио истине о крађи у песништву, треба неизоставно да буде и новчано награђен.

= електронски извор: Књига направљена да шокира

==========

Павезе никада није написао „Моја Сицилија”

Италијаниста и преводилац Драган Мраовић каже да му је Милоје Дончић, аутор књиге о плагијатима, потврдио да није видео оригинале на италијанском

       Из коментара уз овај чланак:

Metulazemska pesnikinja prepisivačica | 12/12/2014 12:08

Gospodo, postoji PASTIŠ u književnosti. Ako je Dončić napravio pastiš, to je legitimno. Pastiš podražava manir, slike ili stil nekog književnog dela. Čvrsto stežem ruku gospodinu Dončić Miloju, mnogi su se izgleda upecali na njegovo pastiš-delo!

dron kron | 12/12/2014 15:24

Pastiche, gagol pasticher, proslo vreme pastiché (delo u kom autor imitira delom ili totalno delo jednog poznatog umetnika zbog vezbi, igre ili parodiranja); Primeri :

a) Chateaubriand pastiché od Flaubert, dans le chapitre XI de Par les champs et par les grèves — Voyage en Bretagne (1848)
b) Honoré de Balzac pastiché od Marcel Proust, La cour aux lilas et l’atelier des roses (1903)
c) Honoré de Balzac pastiché od Marcel Proust, Pastiches et mélanges (1919)
d) Charles Baudelaire pastiché od Georges Perec, La disparition (1969)
e) Gustave Flaubert pastiché od Marcel Proust, Pastiches et mélanges (1919)

Nije mi jasno koga je g-din Doncic imitirao, pogotovo ako navodi dela koja ne postoje (kao originale – na primer „bateau dans la nuit“ – Rembaud (Brod u noci)). Da li Doncic mozda treba porediti sa Prustom, Floberom ili Perekom ? Koliko jezika govori g-din Doncic ( to me zanima jer bih voleo da znam kako je uporedjivao plagijate i originale)

Видети више: Павезе никада није написао „Моја Сицилија”

Los Propađos и последњи коментари

Бора Ђорђевић: Србија је данас једнопартијска држава

========================================

drago campara | 07/12/2014 09:46

Covjek samo treba da ostane dosledan sebe.I to je velika stvar.Ti si uradio mnogo,i na tome ti hvala.Nisi mogao vise,sigurno.Zapisi i arhiviraj svoje osecaje,,to je najvise sto mozes uraditi,,,,,,za neke daleke i bolje generacije…VELIKI POZDRAV

33 33 | 07/12/2014 09:51

Da je iskrene demokratije u Srbiji , mi bi smo svakog meseca imali po neki referendum o svim vaznim pitanjima za zpas Srbije i Srpskog naroda, ne dozvoljava se pameti da vodi Srbiju…

petar petrovic | 07/12/2014 10:05

Dok je bio ministar,sve je bilo potaman.

Trivo Beronja | 07/12/2014 10:41

Pa g-dine Đorševiću tako je to kad se izgubi podrška u narodu. To što vi i slični – nemaju masovnu podršku za svoju politiku – ne znači da je ovo jedno-partijska država. Kamo puste sreće da ste se bavili samo onim što dobro radite – politika vam ne ide.

vox populi | 07/12/2014 11:15

@@petar petrovic | 07/12/2014 10:05
šta lupetaš, majke ti?

Goran M. | 07/12/2014 11:18

Mislim da Bora ne razume samu bit i osnovi uzrok svih naših problema. Naime, nama iznova „kolo vodi“ isti „profil“ ljudi koji su nas vodili i pre 5.oktobra! Isti oni pojedinci koji su nas devedesetih huškali na rat i posvađali i sa svim susedima i sa celim svetom, danas su veliki demokrate i „protivnici“ šovinizma i nacionalizma. Nemamo rašta da se čudimo šta nam sve ide naopako i šta nas niko ne ceni i šta nam niko ništa ne veruje! Mi kao narod smo se pokvarili, a naša vlast samo je odraz nas samih. Zato i izlaza iz ovog začaranog kruga ne može i neće da bude dok god se i Bora Đorđević i svi mi, kroz katarzu ne suočimo sa svime šta smo od devedesetih napravili i sebi i drugima! Živim u nadi da se približava neki novi 5. oktobra koji bi uz ova iskustva i uz novostasale generacije čak možda i mogao imati šansi za uspeh! Inače, bojim se da nezaustavljivo idemo prema pravoj propasti i Srba i „Srpstva“!

Los Propađos | 07/12/2014 11:25

Sta bi ovoj osobi?! Prvo se povlaci iz politike, pa onda otkriva Ameriku!!! Srbi su skloni jednoumlju – red je valjda da onda imaju i jednopartijsku drzavu!
Uostalom, onaj ko je vojvoda bi trebao cak da insistira na tome!!!

Ko to tamo peva? | 07/12/2014 11:29

A ja sam čvrso uveren da su nas baš ljudi kakav je i bora Đorđević doveli u ovo beznađe. Njegovo ratnohuškaškačko delovanje sigurno niko nije zaboravio i Bora dobro zna da kada Srbija postane član EU, postoji realna mogućnost da iz neke od susednih država dođe i međunarodna „crvena poternica“ za njim zbog poticanja na ratne zločine! A onda bi i Bora mogao i neku sasvim drugu pesmu da (za)peva!

Slobodan Spasic | 07/12/2014 11:37

Trivo,
na tvoju zalost.u Srbiji jos ima Ssrba !A doticnom G. Djordjevicu ,se pokloni, kao sto se poklanja KRALJEVIMA!

Slobodan Spasic | 07/12/2014 11:41

Slusaj BRE cenzurisana demokratijo! Direktno objavljujte postene i iskrene komentare gradjana!Kakav pregled!Cija dozvola?Vi to zovete demokratijom,ili se sprdate?

Poz!

Srbija

Ivan Severac | 07/12/2014 11:49

Kakav god,Đorđević je uvek bio dosledan sebi.Doduše,politikom nije morao da se bavi,ali poznavajući njegov lik i delo,siguran sam da je u istu ušao čista srca.Kao pomoćnik ministra za svoj angažman nije primao nikakvu naknadu,tako da priča o ulasku u politiku zarad lagodnog života u njegovom slučaju,jednostavno,“ne pije vodu“.Ispravan potez,pogotovo što daleko veću podršku među ljudima ima njegova muzika od političkih ideja za koje se zalaže.A,da je država gotovo jednopartijska,u potpunosti se slažem.Boro,srećan ti povratak na jedini ispravan kolosek,daleko od politikantskog taloga,kojem nikako ne pripadaš!

= извор: Политика: Спектар, живот и стил

Oj Srbijo medju ljudskim stadima, utvarama, poltronima, Oj Srbijo među licemerima, huljama, moronima…

PesnikDaBudem
Subota, 18. 10. 2014. 02:57h

neregistrovan korisnik
@ex-sns : Davičo je baš skinuo ovog Sicilijanca- da probam i ja obojicu, unapred da kažem Blicu– ne tražim tantijeme: Ja znam sve tvoje Vodje, svakog šta govori, kog jaše, Izrastaš iz besmisla svakodnevnice naše, I nema kraja patnji dece tvoje, od usta naših uzimaju da nahrane svoje, Mi slepi, ubogi i nemi živimo svoje dane, nižu se jutra, ali nikada da svane, Oj Srbijo medju ljudskim stadima, utvarama, poltronima, Oj Srbijo među licemerima, huljama, moronima Oj Srbiju medju gradovima na vodi, Oj Srbijo iluzijo o slobodi, Pesmo moje izgubljene mladosti, humko moje nedosanjane radosti, Kolektivna grobnice duha i morala, topli skute veštija, dr***a i budala. Oj Srbijo majko naša mila, nisi više što si nekad bila. Smanjuju te, prekrajaju i kradu, svi to vide al skloni su svome stadu, Oj Srbijo medju podivljalim rekama, raspuklim drumovima Oj Srbijo medju vlastodrživim kumovima Njima ništa nije sveto, ni obraz,ime ni čast , Jedini imperativ Srblja sveo se na vlast. Oj Srbijo među beskičmenjacima, gluvima, slepima, Oj Srbijo među sušnim letima, među Srbima, patriotama, praznim obećanjima, oj Srbijo među našim izgubljenim danima, Ja odlazim nekud na pute daleke, al vratiću se da u crnicu tvoju položim svoje kosti, Ostavio bih život na cedilu ovde, ali nemam više hrabrosti, oprosti.
PesnikDaBudem
Subota, 18. 10. 2014. 23:00h

neregistrovan korisnik
@Jelena-D-Rakovic : Evo za Vas Jelena u jednom dahu..može se u nedogled misao pružati: Oj Srbijo kaljugo medj’ kaljugama, sveto tvoje blato sinove ti davi, igara bez hleba, al se slava krsna slavi. nasa nada na mrtve dane sluti,svi gluvi,slepi i nemi,hocemo li ikad više čuti Oj Srbijo duboka je naša jama, svi kaljavi i mali,vratimo se malo natrag,da vidimo u kom smo času pali, Oj Srbijo sveta naša majko, Oj Srbijo raskrvaljena bajko, Oj Srbijo narod tvoj te ište, prosjaci i sluge,podari snagu za poslednji krik protiv ljudske kuge, otvorite oči vi bezglavi i žedni,sahranili su naše bogove,ostaje nam ovaj život bedni Oj Srbijo jazbine su leglo tvoje aristokratije,tama,jad i beda vladajuće bratije Oj Srbijo tamnija od ponoći kanali postali su glavni put do moći, pacovi i krtice izmakle su svojoj noći. Sad po svetlu riju naše dane,svi gluvi i slepi,niko na put da im stane Oj Srbiju među brdima, dolinama, njivama, Oj narode pod sljivama Oj srbijo među zulukaferima, lihvarima, otporašima, Srbijo medju demokratama, zelenašima, Oj Srbijo medju nazadnima, kulovima, vladama Oj Srbijo medju gladnim pticama, crnim hlebovima, usahlim nadama. Uzdigle se kaljuge, narasli korovi,ostaju nam tama,glib i njihovi bedni rovovi, Oj Srbijo pogledaj nas mila mati, Srbin se ne da, Srbin ne sme stati, puzimo pokorno, bez časti,lica i imena , upotrebljeni smo nisko , prljava je naša primena
      = izvor: Komentar jednog čitaoca uz članak „Blica“  „ŠOKANTNO  Pesme plagirali Davičo, Popa, Cesarić…“

Веровали или не : Десет година касније ОД ЗЕНОНА ДО БЕРГСОНА тежине 1292 грама продаваће се за 531 динар што је испод цене тоалет папира исте тежине

Избор из коментара на чланак "Кад Ничеу и Пекићу истекне рок"
Избор из коментара на чланак „Кад Ничеу и Пекићу истекне рок“

…kilo i po Pekića ( njega najviše kao poznatog skribomana), frtalj kile Prusta, pet deka Basare (mada je i to mnogo,..

Душан Гојков | 27/09/2014 16:10

Које Андрић друге обавезе као председник Удружења књижевника осим ових и оваквих има? 
Брука. 
Заправо, издао се: „Нисам стигао, од Свечаног Отварања Гуче о трошку чланова УКС, путовања у иностранство о трошку чланова УКС, објављивању својих књига и књига својих другара о трошку чланова УКС… То ми је било важније.“

Орах ! | 27/09/2014 16:11

Дајте мени по један примерак од сваког наслова!!!

Aca S | 27/09/2014 16:15

A da ih po snizenoj ceni ponudite na prodaju? Kao sto su i mnoge druge knjige, kao iz velikog poduhvata Politike kasnije prodavane i na standovima. Mnogi su kupili knjige koje inace ne bi mogli da priuste. Ovo kazem ako je broj veci od onog koji mogu da prime biblioteke i fondacije. Rado bih kupio neke od tih knjiga.

Из даљине | 27/09/2014 16:30

Видим да су сва издања на латиници, па их можда треба понудити књижарима из Хрватске и Федерације БиХ.

Сељак Беземљаш | 27/09/2014 17:31

Било је тога и раније, али ћутке.
Педесетих година постојао је обичај да се у фабрикама праве библиотеке. Књиге нико није читао а библиотекаре однесе једна од „реформи“
Седамдесетих сам успео да наговорим домаћине у фабрици да ми откључају више од деценије закључану „библиотеку“ где су чамиле страховито прашњаве и пожутеле књиге. По избору, само најбоље из белетристике и филозофије.На једвите јаде успео сам да добијем КЊИГУ О СНОБОВИМА Вилијема Текерија. Све су те књиге пропале закључане а да није било прилике да дођу у руке оних који би их читале.
Узгред .У издању ЗАВОДА ЗА УЏБЕНИКЕ 1998 штампана су сабрана дела Бранислава Петронијевића.Десет година касније ОД ЗЕНОНА ДО БЕРГСОНА тежине 1292 грама продаваће се за 531 динар што је испод цене тоалет папира исте тежине а ИСТОРИЈА НОВИЈЕ ФИЛОЗОФИЈЕ тежине 784 грама по цени тоалет папира исте тежине. Купаца није било.

Živojin Ivković | 27/09/2014 17:36

Evo, ja bih da kupim jedno 100 kg knjiga po ceni stare ‘artije. A što da ne? Molim lepo, kilo i po Pekića ( njega najviše kao poznatog skribomana), frtalj kile Prusta, pet deka Basare (mada je i to mnogo, al’ hajde, da se ne cenjkamop) , ako imaju Kiša, moglo bi oko tri frtalja. i tako redom.

Зорица Пападополос | 27/09/2014 17:37

Поштована г. Рогановић, 

хвала што читате блогерско штиво и конкурентске дневне листове, али како то да се за ових 14 година револуционарног Термидора у којем су знаменити писци попут Басаре, Ковачевића, Великића и иних постали и амбасадори, нико па ни ваш цењени лист није дигао глас против:
– кампање културоцида над уништавањем српске православне баштине у Рашкој, Метохији и Косову, Скопској Црној Гори
– срамног уништавања издавачких кућа Просвете, Нолита, Рада, БИГЗ-а
– затварања свих вредних београдских књижара: Антикварнице код Академије, Матице Српске, Културе на Теразијама, Југословенске књиге под Палатом Албанија, Просветине књижаре Југославија на Теразијама…
– уништавања београдских биоскопа Јадран, Козара, Балкан, 20. октобар, Славија,…
– бесомучног прогона ћирилице из свих периодичних и монографских издања…
– затварања Народног музеја, МСУМ у Београду,…
– итд. итд.

Унапред захвална проф. Пападополос

докторанд у Србији | 28/09/2014 07:00

Ја сам један од оних који би велики део поменутих аутора читали. Ни сам не знам колико пута сам ушао у књижари и узео неко од издања Службеног гласника и исти морао да вратим јер за њега пара нисам имао. То се толико пута десило да сам престао да то себи радим. Џепно издање од 200, 300 страна излази и преко 500 динара. Не кажем да те књиге не вреде толике паре, али ја те паре немам. И обично се завршава тако што ископирам оно што ми треба…
Спустите цене и књиге ће се распродати.

Roman Vehovec | 28/09/2014 07:49

Poslednji je čas da budžetski izdavači prestanu sa nelojalnom konkurencijom. Službeni glasnik treba da bude to što jeste, kako se i zove i zbog čega je svojevremeno osnovan, a ne budžetom finansirana konkurencija izdavačkim kućama na tržištu.Redovnim otkupom knjiga za biblioteke se obezbeđuje da naslovi od posebnog značaja budu objavljivani. Avaj, problem je u tome što je proces otkupa podložan koruptivnim modelima izbora naslova. Da postoji ozbiljan zakon o izdavaštvu mnogo toga bi bilo rešeno. Za početak i ozbiljno Ministarstvo kulture bi bilo od pomoći..

Добитница златне читалачке значке | 28/09/2014 11:36

Не знам како ово нежно да кажем: Имам утисак да наши књижари намерно држе наше издаваштво у средњем веку, јер су штампана издања знатно скупља од електронских. Пасионирана сам читатељка, књижевни преводилац, и да, већ осам година не купујем штампана издања. Полице су ми препуне и не желим даље да их оптерећујем. Читам на пет језика и матерњем, али на таблету и телефону. Боље је за очи, увек имам одговарајуће осветљење, немам додатни терет у ташни, могу да подешавам величину фонта како ми одговара. Ту не постоји проблем рециклаже. Узгред, како Вам није пало на памет да поклоните књиге школама и сиромашној деци, него бисте их радије продали по цени старог папира? И како то књиге могу да застаре? Ставите их у најлонски омот и можете да их држите у својој књижари деценијама па ће се већ продати… као примерак од (пра)историјског значаја. Или крените већ једном у корак с временом, што досад не да нисте могли, већ нисте хтели. Из истог разлога из ког радије рециклирате него поклањате.

Гвозден Гвозденовић | 28/09/2014 13:35

Одговор особи Из даљине. Види се да сте заобилазили књижаре у широком кругу, па вам без сумње одговара надимак. Селективно тумачење и убрзана реакција је уобичајена без икаквог претходног размишљања. Коначно сте имали прилику да видите излог, иако је дочаран у новинама…

== наставиће се. – Извор: Политика

== наставља се: из последњих коментара на Политикин чланак   Ниједна „Гласникова” књига није уништена  :

   Ilija Ikic | 01/10/2014 05:20

Ima li prethopdni komentar ikakve veze sa temom teksta.Na li je za poslovanje Sluzbenog glasnika znacajno u kojim strankama je nekada bio R.Ljusic. Naravno da nije. Interesi preduzeca su jasni i nije od znacaja da li je neko bio un nijednoj, jednj ili 10 stranaka. zasto bi crveneo neko ko priem,njuje zakon i stisti interesepreduyeca kome je na xcelu. Valjda treba da crvene oni koji sklapaju stetne ugovore.

Živojin Ivković | 01/10/2014 09:50

I ovaj članak kao i konferencija za štampu dr Radoša Ljušića, kao uostalom i jedna od predhodnih koja je bila skoro identična ovoj , u glavama tvrdokornih kvaziintelektualaca, poslovičnih kontraša i profesionalnih pljuvača beće ništa promeniti. Neće prestati hajka na srceparateljnim talasima navodne brige za srpsku kulturu. Pa, ukoliko je Svetislav, Laki, Basara, predvodnik tog hik-intelektualnog pljuvačkog lobija, jasno je koji su interesi po sredi, da napadi neće prestati, samo da se malo zaboravi istina, što je na ovim prostorima nedelja ili dve, najviše tri. Problem nije „Sl. Glasnik“ niti Ljušić, čak ni zakon, Ovakav problem je lako rešiv jednom odredbom u zakonu o oporezivanju, ali i njime se neće rešiti koreniti problem koji je zapravo u izostanku adekvatne kulturne politike, ukoliko je uopšte ima, jer tvrdim, ono što se pod tim pojmom podrazumeva kod političara i svakovrsnih interesnih grupa je sasvim nešto drugo, zapravo je sistematična dekonstrukcija civilizacije.

(…….)

Тзв. „Брига за таленте“

Последњи коментари уз чланак

По бризи за таленте, од 144 земље, Србија на 141. месту

Ivica Mladenović | 09/09/2014 15:48

Kad bi se vodila bolja briga o našim talentima, onda doktor Stefanović, doktor Šapić i doktor Mali ne bi imali šta traže.

Ova nebrija je vrlo smišljena, nije rezultat nemara.

Dr Jela Bisic | 10/09/2014 13:35

Postovani gospodine,Srpkinja sam,studirala sam medicinu u Beogradu,muz mi je Arapin,i on je begradski djak,kako se to nekad govorilo.Imam brojnu prodicu,deca su mi sva(i)srpski drzavljani,u Beogradu imam stan,sva deca mi znaju srpski(da govore,citaju i pisu).Ni jedno od njih nisam poslala da studira u Beogradu,ili bilo gde u Srbiji,iako,kao drzavljani ne placaju skolarinu,a imaju i stan.Razlog je nizak kvalitet nasih srudija,u svim oblastima,pa sa tim diplomama nigde ne mozete nista da radite.Morate sve,sami,da ucite,iz pocetka,kao da niste studirali.O trazenjhu posla,za njih,u Srbiji ni ne sanjam-od cega bi ziveli?

Mile Florida | 10/09/2014 14:05

„Briga za talente“ i „privlačenje“ talenata nije nešto što efektivno može da radi vlada nekakvim merama. Bilo je gluposti kao pravljenje lista naših ljudi u inostranstvu …

Šta mislite, kakve su to mere kojima Amerika privlači talente? Da li znate koliko Nemaca i Francuza i Engleza emigriraju u Ameriku. Svakakve gluposti ćemo da izmislimo,

= видети више: Тзв. „Брига за таленте“

ВЕЛИКИ БАТА или реформе преко леђа пензионера, и коментари (пробрани)

боца ... хербаријум кризе... (кишно лето 2014.
боца … хербаријум кризе… (кишно лето 2014.

Поводом најаве премијера „меког срца” да ће се од септембра 2014. пензије умањити за 10 процената, иако су поруке пензионерима са предизборног скупа у „Пинкију” биле сасвим другачије – Удружење синдиката пензионера Србијенајенергичније протестује што се такозване реформе преламају преко леђа најсиромашнијих слојева грађана Србије које српске власти више од две деценије пљачкају како стигну.

Сви „економски и финансијски стручњаци” у досадашњим владама дошли су из белог света да са дигитроном „спасавају” Србију,а и врапцима је јасно да њихове менторе – Светску банку и ММФ – није брига за грађане Србије, јер да је другачије, ти „експерти” би размишљали како да повећају приходну страну буџета, како да изврше реиндустријализацију и како да се повећа запосленост у производњи, јер је то једини критеријум стварног опоравка.

Предлагачи ових „мера”заборавили су на чињеницу да је децембра 2013. већ донет закон којим су пензије ограничене – готово замрзнуте до 2017. и да је питање пензија својинско питање и стечено право, чијим се умањењем повређује Устав Србије.

Нису криви пензионери што је држава са Пензионим фондом радила шта је хтела, а ради и данас променом структуре чланова Управног одбора ПИО фонда, што у Фонд није улагано 10 одсто од приватизација како је закон налагао, што питање пензија никада није системски решено, нити су криви што су приходи буџета све мањи. Понајмање су криви што је држава уништила Службу платног промета и дозволила многим несавесним послодавцима да не уплаћују доприносе, порезе, али ни зараде радницима, наводи се у саопштењу овог удружења.

Јасна Петровић-Стојановић
===

Последњи коментари


Zoran Patriota p | 30/07/2014 15:10

Moja majka prima 14.000 dinara iz dva dela, neka mi neko kaže kako će ona živeti kada joj skinu još tih 10%, što nije isto kao i onom ko prima 100,000 dinara , on to neće ni osetiti! Pre bi trebalo skresati plate na prosečnu platu SVIM političarima, i ovako ničemu ne služe, oni, bankari , advokati i umetnici su najbeskorisniji soj ljudi! Paraziti!

guten, malo, morgen | 30/07/2014 15:42

U Beogradu bi još i bilo moguće, ako se umjesto uzemljenih vrate klasični kontejneri.

Viktor Zemunac | 30/07/2014 15:55

Nije ovoj vladi ni cilj DA PENZIONERI PREZIVE,nego da ONI prezive na vlasti.Osim toga,predsednik,koji ima i diplomu,znanje,a i i jake veze je radio u grobarskom preduzecu,pa moze bar da smanji troskove rashoda oko sahrane.To bi POMOGLO penzionerima,a i on bi pokazao kreativnost u SOCIJALNOJ ZASTITI!

 Zoran R. | 30/07/2014 16:43

Ima narod jednu izreku, ali nije pristojna za ovaj portal. Zanima me kako ekonomski magovi smeju da pomisle da uzmu nečiju zarađenu kategoriju kakva je penzija? Barabe sebi nabiflale plate i naknade čijim bi smanjenjem za 50% uštedeli mnogo više novca od ovog, ali gospoda vole da žive bahato, da kupuju satove, automobile, skupa pića, da izdržavaju po koju ljubavnicu ili ljubavnika, pa mora da se uzme od penzionera koji i onako nemaju ‘leba da jedu.

I onda će dečko sa sklopljenim prstima da se začudi kada ga narod otera motkom, umočenom u određenu supstancu, što bi rekao bivši savetnik bivšeg predsednika.

Јован Анастасијевић | 30/07/2014 16:54

“…Рачуница показује да би смањење пензија за 10 одст уштеда од о донело уштеду буџету од око пола милијарде евра годишње. За пензије је у државној каси издвојено 256 милијарди динара, односно 2,2 милијарде евра…”. Уштеда од око 500 милиона евра годишње? Неће бити… Ако је истина да је издвојено 2,2 милијарде €, онда је 10% 220 милиона – а не “око 500 милиона €“? Али – у Србији има – како “Политика“ у табели наводи 1.360.722 пензионера који у просеку примају по 26.327 дин. (х 12 = годишње 315.924 дин = 2.735 €). Дакле, у просеку свих 1.360.722 пензионера прима “на руке“ годишње 3,3 милијарде €. 10% смањења је 330 милиона – а не 500 милиона €. Буџетски дефицит је 8% (од 30 милијарди € БНП-а) = 2,4 милијарде €, па би и после уштеде од 330 милиона € остао на више од 2 милијарде €. С друге стране, то би буквално довело до гладовања и скапавања старих пензионера са ниским пензијама. Биће да је то дугорочни циљ овог смањивања пензија од 10% ? То би онда била заиста знатнија уштеда.

Maksim Maksimović | 30/07/2014 17:05

Smatram da je fantastična ideja da se oporavak zemlje od lopovluka leči propadanjem penzionera. Veoma je očigledno nedostatak logike i omalovažavanje penzionera iako licemerno se od istih tvrdi da su penzije zaradjena kategorija ipak se uzimaju te zaradjene penzije jer država nemože da se odrekne razno-raznih privilegija . Ovim potezom vlada gubi bitku za oporavak zemlje jer dokazuje da nije sposobna da poveća prihodnu stranu budžeta kroz oporavak privrednih aktivnosti što je po mom mišljenju jedini način izlaska iz krize. Ovim dokazujete onu narodnu da se šibaju oni koji najviše vuku.

Ceda Bradic | 30/07/2014 17:34

Da li je zakonm regulisan iznos penzije? (ako nije, mnogi bi bili zacudjeni, penzioni fondovi npr:) Ako se prmeno zakon koji to isto regulise? Dolazi do kolizije dva zakona i Ustava. a) Predsednik R Srbije ne sme potpisati takav zakon (jer je kolizija ocigledna). b) u slucaju da Predsednik R Srbije to potpise, zakon je neprimenljiv i spor prelazi u nadleznsot Ustavnog suda. Odluka Ustavnog suda je konacna. Isticem:Ustavni sud je nezavisan u radu („vise od republike a manje od pokrajine“:) . Ali, ako je odluka US neadekvatna ili izostane? Ustavni sud odgovara N Skusptini -gubljenje vremena, nizasta. Eventualno, Vlada odgovara za gubljenje vremena, ali, i za eventualno nastalu stetu (sta li uce profesori studente?) Sve u svemui-sve zavisi, da li se radi po Zakonu ili po „prekom sudu“ (sud izmisli optuznicu, kazna se izvrsi, pa onda zapocne sudjenje:) Svakako, isksutva srednjevekovne inkvizicije su korisna: radi poredjenje kao dokaz demokratije:) CB. ps. valjda se okrece:)

Ceda Bradic | 30/07/2014 17:41

VA ili VB? Veliki bata (1984) pita mucenika: koliko vidis prstiju? 5? 10? 20 ? ili sve odjednom? Mucenik pocinje da kuka, a VB objasava detalje, i mucenik konacno pita: pa sta zelite od mene, kazaqo sam 10%. A VB zahteva „e, moras i de me volis“:). Beogradajni su naucili finesu – stvarno se desavalo, da mucenici „na sred’ Terazija“ izjave VOLIMO TE…a odgovor, „volim i ja vas“. Kao u nekom hipi-plemenu::) CB (a ne VB:) p.s. preciznije,ili u indijanskom rezervatu:) Moze i tako:)

Ceda Bradic | 30/07/2014 17:52

Slozicemo se, da penzije mogu na taj nacin da se uvecaju 10%, a da se odrzi kurs i stabilnost Dinara
(automatski dolazi do kolizje sa ingernecijama NBS, za koje garantuje R Srbija).Ali,ako Vlada time
promeni kurs (NBS je nezavisna u radu)? Ponovo doalzi do kolizije ingerencja NBS i Vlade. Zakljucak
bez obzira na promenu iznsosa penzije (uvecanje
ili umanjenje), a to izazove ili ne izazove promenu kursa (NBS)? Dolazi o rusenja Ustavnog poretka (za obaveze NBS garantuje R Srbija).“Dizvno saznanje“ za bilo koju teroristicku organizaciju-dobija saveznika-Vladu (Min Policije i Pravosudja)
Zaklujucak: cini se, nesto nije kako treba? Iskljuciva nadleznsot, Ustavnog suda – ako se zakon objavi u Sl.gl R Srbije.ili N Skusptoine, o radu Ustavnog suda. Nepotrebna komplikacija.

Šešelj za sedam dana u Beogradu, i komentari

38. knjiga „CJELOMUDRIJA“

========================

TUŽILAŠTVO Haškog tribunala i lider radikala Vojislav Šešelj, kome se u Hagu sudi za ratne zločine, imaju nedelju dana da se izjasne o mogućnosti da se optuženi Šešelj pusti na slobodu do izricanja presude. To je „Novostima“ izjavio pravni savetnik lidera SRS Nemanja Šarović. (………….)

MOŽDA ON ODBIJE OVO je prvi slučaj u kome mogućnost puštanja na privremenu slobodu inicira Sud i to pred objavljivanje presude – kažu advokati. Poznavaoci rada Haškog tribunala još vele da u ovom sudu odavno više nema pravila. Ljudi bliski lideru radikala još tvrde da, poznajući Šešeljevu upornost, ne bi bili začuđeni ni kada bi on odbio da izađe iz pritvora, u slučaju da mu sud to odobri.

Iz komentara:

baba Simana 19. jun 2014. 11:52 #2992328

11 godina coveku sude i drze ga u zatvoru to nije ni Hitler radio.

kljecan 16. jun 2014. 18:02 #2988743

pametno je napravio sto se odrekao garancije vlade srbije,oni ne mogu garantovati vlastiti teritorijalni integritet a kamoli sta drugo

Горислав Музикравић Дрнч 16. jun 2014. 12:03 #2988218

Подржавамо Кандић Наташу из Тополе њеној борби против Срба, против Србије, против Српске православне цркве, против васколиког српства. Њена борба против српства је антологијска и због ради тога је здушно подржавмо. Јер, видело се свих ових година, да Кандић Наташа пише оптужнице и пресуде против Срба по разним белосветским судовима и да је моћна и снажна жена, тј. човек. Такав антисрпски рад, као што је Наташин, није вековима забележен и због тога је подржавамо у целини целости.

RabRadomir 16. jun 2014. 15:06 #2988501

Nosi se ti beskicmenjaku nista ti neznas,citaj Bibliju pa ces shvatiti smisao Srba Bogovidnih Bogopozvanih,vase vidjenje Srbije je to sto srbin ne prihvata zapad i zato Srba smatrate nedostojnim i ne doraslim,A Srb je iznad vas slepo oki ljudi.

kljecan 16. jun 2014. 18:04 #2988746

munikrava kad se vratis u meminsku davaj komentare

Базинга 17. jun 2014. 13:49 #2989838

Иронију народ не воли и не разуме, али патетику и да се плаши што воли, чудо једно…

Vojislav 18. jun 2014. 11:53 #2990948

Gorislave Muzikravic Drnc taman je Natasa covek koliko si i ti covek, jer po vasem pravu niko nema pravo sem vas.

Dunja 16. jun 2014. 11:04 #2988138

Optuznica za Seselja je pisana u Beogradu i tesko da ce on ziv stici svojoj kuci. Sram te bilo svete, sram te bilo Evropo, a najvise – sram te bilo Srbijo! Zar se tako stitis svoje gradjane?

Justinijan 16. jun 2014. 00:43 #2987816

Žalosno, da Medjunarodni sud toliko godina razmatra proces i ništa ne utvrdi, ali zato čovek oboli od nezdravog života i stresa, što im je i bio cilj. Ko će sve to da plati, nema cene, a ni pravde, a sve sami eksperti.

Marko 15. jun 2014. 16:16 #2987345

Vraćaj se Vojo obavezno. Nisam nikada bio za tebe, ali sada vidim da si veliki čovek. Svaka ti čast!

 

Šešelj za sedam dana u Beogradu? | Dosije | Novosti.rs.

Завртање славина

Уз чланак „Заврнуте славине…“*

Трешња, црпе сокове из тла
Трешња, снимак из Србије (уздуж и попреко)

Последњи коментари

Deda Djole | 03/07/2014 06:23

Zahvaljujuci Internetu, danas imamo Wikipediju, Bing, Google, Krstaricu . . . koji daju vise podataka i mogucnosti od bilo koje knjige

malo li je? | 03/07/2014 09:05

Pa da, sto bi nam bilo stalo do nacionalne kulture, kad imamo Pink i Mekdonalds, malo li je?

Аци Јург | 03/07/2014 19:02

Ми, наше друштво незадрживо падамо у амбис: требало би да енциклопедија буде корак ка спасу наше колективне свести, требало би да буде чувар нашег памћења – али, нема се пара! Много тога важног неће бити записано па ће се заборавити… А онда ће се, при смени власти, неко сетити да нападне министра културе како није НИШТА урадио! А како је могао? И чиме?
Ми, наше друштво незадрживо падамо у амбис: у неко време ( за 5-6 деценија) неће имати ко да чита енциклопедију јер нестајемо. Кога министра да окривимо за то? Или коју странку која је већ била или још није била на власти?

V M | 02/07/2014 23:59

Više nego sramota. U februaru je obečano od strane predsednika države da se ni u kom pogledu rad na Srpskoj enciklopediji neće ugroziti, da je Srpska enciklopedija prko potrebna srpskom narodu. Danas je tretirana kao balast i suvišni dokument o Srbima, Srbiji.

MilanChe Mijovic | 03/07/2014 05:33

Mozda ne bi bilo lose prvo utvrditi kojim su koruptivnim radnjama ljudi iz tadasnjeg (Kostunicinog) „Zavoda za udzbenike“ dobili ekskluzivno pravo na stampanje ovog kapitalnog projekta, bez ikakvog konkursa, tendera i slicno. Ah da, tada je na celu Zavoda bio Rados Ljusic, licni prijtelj najpre Kostunice, potom Tomislava Nikolica…

======

Уређивачки одбор Српске енциклопедије протестовао је због, како су навели, несхватљивог умањења финансијских средстава намењених за извођење овог капиталног пројекта, чији су носиоци израде Матица српска и Српска академија наука и уметности, а извршни издавач „Завод за уџбенике”.

То умањење за 60 одсто потпуно зауставља рад на овом пројекту сводећи га на голо одржавање професионалног тима од свега шест запослених, наводи се у саопштењу.

У оквиру износа од осам милиона динара, колико је надлежно Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије наменило пројекту Српске енциклопедије у 2014. години, нема ни једног јединог динара за исплату аутора текстова, рада стручних редакција и консултаната, ликовно-техничке редакције, чак и највећег дела неопходних материјалних трошкова (укључујући канцеларијски материјал, трошкове струје, телефона, грејања и сл.).

Видети више: http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Zavrnute-slavine-za-Srpsku-enciklopediju.sr.html

 

… Е, сад: нисмо ни знали како се овде трукују тзв. капитални пројекти!! Под тим условима и неписмена баба Зорка може бити издавач. Зашто би овако сиромашна држава помагала више, ма ког издавача, у овој земљи? Ако неко хоће да буде издавач, по ту цену, нека покуша без директне помоћи државе! Нек крене трагом покојнога Геце Кона!  Ове тобожње дискусије су кобајаги дискусије, псеудо дискусије. А новине су нам, да Бог сачува – гра, бла, бла, бум, трас. Погледајте  увид у стварност – „Новости“, „Политике“ , или оних цицварићевских таблоида, што ко од шале објављују позе извесних особа, које не би могле бити ни чистачице у најјефтинијим кабареима… етц….

Заврнути славине, наравно. Свима! Без изузетка. Па онда расписивати реалне конкурсе – ако већ држава има некакву цркавицу – за помоћ у штампању неког важног издања… Колико се тзв. књижевних часописа данас штампа  уз помоћ државе овде? И ко то уопште осим сарадника чита? И на шта све то личи? Мала држава а  часописа више него печурака после кише!!! Заврнути славине. Па ко хоће, нека проба, и нека о свом трошку штампа сочињенија своје књижевне секте…

Šešelj za sedam dana u Beogradu?

CJELOMUDRIJA, nova knjiga koja se piše sama. Tom 35.

Iz najnovijih komentara:

  1. baba Simana 19. jun 2014. 11:52 #2992328

    11 godina coveku sude i drze ga u zatvoru to nije ni Hitler radio.

  2. kljecan 16. jun 2014. 18:02 #2988743

    pametno je napravio sto se odrekao garancije vlade srbije,oni ne mogu garantovati vlastiti teritorijalni integritet a kamoli sta drugo

  3. Горислав Музикравић Дрнч 16. jun 2014. 12:03 #2988218

    Подржавамо Кандић Наташу из Тополе њеној борби против Срба, против Србије, против Српске православне цркве, против васколиког српства. Њена борба против српства је антологијска и због ради тога је здушно подржавмо. Јер, видело се свих ових година, да Кандић Наташа пише оптужнице и пресуде против Срба по разним белосветским судовима и да је моћна и снажна жена, тј. човек. Такав антисрпски рад, као што је Наташин, није вековима забележен и због тога је подржавамо у целини целости.

    • RabRadomir 16. jun 2014. 15:06 #2988501

      Nosi se ti beskicmenjaku nista ti neznas,citaj Bibliju pa ces shvatiti smisao Srba Bogovidnih Bogopozvanih,vase vidjenje Srbije je to sto srbin ne prihvata zapad i zato Srba smatrate nedostojnim i ne doraslim,A Srb je iznad vas slepo oki ljudi.

    • kljecan 16. jun 2014. 18:04 #2988746

      munikrava kad se vratis u meminsku davaj komentare

    • Базинга 17. jun 2014. 13:49 #2989838

      Иронију народ не воли и не разуме, али патетику и да се плаши што воли, чудо једно…

    • Vojislav 18. jun 2014. 11:53 #2990948

      Gorislave Muzikravic Drnc taman je Natasa covek koliko si i ti covek, jer po vasem pravu niko nema pravo sem vas.

  4. Dunja 16. jun 2014. 11:04 #2988138

    Optuznica za Seselja je pisana u Beogradu i tesko da ce on ziv stici svojoj kuci. Sram te bilo svete, sram te bilo Evropo, a najvise – sram te bilo Srbijo! Zar se tako stitis svoje gradjane?

  5. Justinijan 16. jun 2014. 00:43 #2987816

    Žalosno, da Medjunarodni sud toliko godina razmatra proces i ništa ne utvrdi, ali zato čovek oboli od nezdravog života i stresa, što im je i bio cilj. Ko će sve to da plati, nema cene, a ni pravde, a sve sami eksperti.

  6. stalex75 15. jun 2014. 20:04 #2987601

    ČEKAMO TE VOJVODO!!!!!!!!!

    ……………………………………………….

Šešelj za sedam dana u Beogradu? | Dosije | Novosti.rs.

Кажу да смрт уводи у историју…

 

Како су нашле смрт старе културе? Не у сиромаштву призора, као што се најчешће верује, већ у обиљу које није нашло свој израз. Неизра жено обиље, то је страшна енергија која делује попут болести рака. Опасност, дакле, не прети нам од сиромаштва, које је немогуће, у вечном стварању и престварању мате рије, од „суше” од које се боје мистичари, од које је зебао Паскал, већ од богатства које стално нараста, умножава се бесконачно: ако изгубимо радозналост за тражење израза адекватног том богатству, са нама је свршено.

ЦВЕТ - нове слике Ивана Шишмана, 29. 06. 2014
ЦВЕТ – нове слике Ивана Шишмана, 29. 06. 2014

Кажу да смрт уводи у историју: она чини једно дело коначним, његов аутор не може више да унесе у њега ни једну нову реч. У случају Станислава Винавера, међутим, историја се тешко даје. Док сам трагао за суштином свега што је овај писац написао, нисам могао да се отмем моћном утиску да он, и после своје смрти, тражи свој прави израз, да се још бори против неких неспоразума који постоје између њега и нас.

Заиста, није ли највећи, основни такав неспоразум у самој чињениди да многи (па чак и они који имају дивљења за продорну и заразну Винаверову реч) гледају у њему пре свега једног великог, па ако хоћете и генијалног — импровизатора? Зар ово уверење о Винаверу као непресушном врелу импровизације не подстиче идеју о хаотичности његовог дела и представу о њему као сваштару који је залутао међу нас да нам продаје све могуће напитке за добро и зло? Родом из галске културе једнога Волтера, једног Раблеа, Винавер је био, и остао, вечито радознао, спреман на сваки отров и сваки лек који би му се учинио у датом часу погодан, а пре свега спреман на смех, па и на лакрдију коју је претпостављао оној стерилној, намргоћеној мудрости духова изван игре, коју је називао „мудрост локалних шерета”. Али, и кад је импровизовао, он је то чинио онако како песник једино може да чини: на основу великог искуства и једног богатог садржаја: и његова импровизација је, као свака велика импровизација, маска којом се прерушава наша систематичност, наша осуђеност на систем, ма који и ма какаа, без ког система нема ни доживљаја ни искуства.

Јесте ли рекли да је то, ипак, превара? Импровизатор је варалица, али само у том смислу: он покушава да нас убеди (а ваљда и сама себе) да постоји изван сваког система, у некој апсолутној слободи доживљаја и израза, која се ни њему, као ни било ко.ме од нас, не даје. Винавер је волео овакву игру. Он је био опсенар управо зато што је хтео да сакрије свој систе.м, да га потисне на што дубље дно свог бића, да га учини невидљивим, неосетним, али не само за нас, већ, још више, за самог себе: он је страховао од система као од куге. Бојао се систематичности, која укаалупљује дух, која нас лови из саме наше инерције. Читавог свог века, овај неуморни работник у стварима духа и поезије био је опкољен злим волшебницима. Он је веровао, чак, да сви ми живимо у вароши злих волшебника . Ко су зли волшебници ? То су духови који хоће да нас убеде пред датим обликом, да је то крајњи облик, крајњи кра, апсолутно решење; да је то резултат после кога више нема разлога за рад, за прегнућа. Ти духови су у нама, у нашој природи, у силама инерције, у сну о апсолутној равнотежи. Природа, међутим, не зиа за коначни облик. Она ствара облике али их н преживљује, заборавља. Ако подлегнемо магији злих волшебника, остаћемо заробљени у овим облицима, као толики систематичари, и природа ће да да заборави и нас. ( ……) Али, пошто није није могао да се ослободи система, он је волео овако систем да сакрива, понекад чак и с детињском надом: да ће можда систем, уколико не обраћамо пажњу на њега, сам да ишчезне или бар да се сведе на најмању могућу меру. Волео је дакле да буде извикан за сваштара н торбара, за гутача ватре на вашарима, за мађионичара и нмпровизатора, само да га други не виде и да сам себе не затекие као систематичара. Он је бежао од себе ка од тог систематичара, отимао се магији постигнутих облика, тражио решења (увек нова и нова) за нове налоге и ситуације живота, у страху да му та нова ситуација не промакне несхваћена незапажена, чак у паници да неће стићи да јој се одазове, дан нађе за њу нова решења, да је буде достојан.

Та његова ужурбаност дело је Бергсона и бергсонизма. У својој брошури Бергсоново учење о ритму (1927). писаној очигледно у журби, и не у пуном сјају његове прозе, али ванредно значјне за разумевање Винавера, он интерпретира једну од основних Бергсонових идеја о култури, по којој је култура пре свега израз, начин испољавања, нека врста животне технике. Како су нашле смрт старе културе? Не у сиромаштву призора, као што се најчешће верује, већ у обиљу које није нашло свој израз. Неизра жено обиље, то је страшна енергија која делује попут болести рака. Опасност, дакле, не прети нам од сиромаштва, које је немогуће, у вечном стварању и престварању мате рије, од „суше” од које се боје мистичари, од које је зебао Паскал, већ од богатства које стално нараста, умножава се бесконачно: ако изгубимо радозналост за тражење израза адекватног том богатству, са нама је свршено. — Винавер је веровао исто: да култура није неки плус на живот, неки „луксуз”, већ ова судбоносна техника живота. Човек мора да се испољи, све га на то приморава. Убеђен сам да га је ова Бергсонова идеја, у време кад ју је чуо на Колеж де Франсу (у Паризу Винавер је учио математику и филозофију), довела до ужаса, и да се тамо зачела грозиица која га није напуштала читавог живота. Неки други, француски слушалац Бергсонових предавања о животу и смрти култура, о нужности израза, можда и не би морао да осети овај страх. Али Винавер је морао. Јер шта ако ми, који смо сиромашни изражајним средствима, чији језик је не- довољно развијен, не будемо умели да се изразимо? Његов страх је био да се ми нећемо снаћи у новом животу, да ћемо се изгубити у богатству које нам је дато, које је као некаква страшна, дивна али и проклета поплава што надире к нама са свих страна.

Ако употребим реч паника, верујем да нећу претерати. Винавер је живео у паници од ове претеће неизражености, ОД могуће катастрофе безизражајности. Он је у тој паници горео и сагоревао. Он је њу, заразну, ширио око себе. Се ћам га се добро, и данас, из времена кад је човек још мо гао да га, неочекиваног, сретне на улици: задихан, неспособан да дође до оне праве речи коју је вијао, личио ми је, онако незграпан и тежак (с лицем сатира), на некаквог митолошког тркача-весника који је превалио бескрајне раздаљине да би дошао на нам саопшти судбоносну вест, али — од тих раздаљина, на којима ко зна шта је све доживео, или од призора које је видео, од судбоносног зна чаја онога што има да каже — није у стању реч да изго вори А кад би најзад проговорио, језиком који је био увек недовољно брз за његову мисао, и недовољно дубок му ту вест коју има да нам саопшти, он се мучио са речима,као да ће сваког часа да се угуши.

Прве стварне, живе митолошке сензације откри ми је он управо у тим часовима: сви, док је говорио (усуђујем се да кажем: стално сам стрепео да не падне мртав пре него што изговори све што је хтео, до краја.), дожив љавали смо исто: како се појмови и идеје претварају у – нешто живо као у митологијн, како апстракције напуштају своје просторе у којима су дотле лебделе, као у магли, изван нас, скоро у ликовању због непродорности нашег погледа, због необухватности нашег слуха; и како се – те исте апстракције — одједном материјализују, баш као код Грка, и добијају, скоро, своја лица, своја физичка и духовна обележја, можда и морално своје значење.

==извор: Станислав Винавер : „Чувари света“, Нови Сад- Београд, МС – СКЗ, (Српска књ. у 100 књ. , књ. 74, 1968). – Радомир Константиновић: Винаверова минђуша…

ГУМА, зид; оронула кућа пок. Мике Мише Батиног , 29. 06. 2014 (Иван)
ГУМА, зид; оронула кућа пок. Мике Мише Батиног , 29. 06. 2014 (Иван)

__ НАПОМЕНА: Апсолутно промашени песник – Р. Константиновић Винавера етикетира као имровизатора, сваштара, варалицу, заробљеника злих волшебника, паничара, бергсоновца итд. Али у исто време Константиновић открива и суштину Винаверовог стваралачког бића и природу несвакодневног човека и ствараоца и бића Друге српске ренесансе . Нико боље једног песника српског није дефинисао од Константиновића, у оним тренуцима када Винавера описује као човека који се бори са изразом и одбија да буде заточеник коначних облика. Према Винаверу је, у српској књижевности, учињена највећа могућа неправда у 20. веку, зато штзо је овај разнолик и вишестран писац и човек издаван на парче остао сакривен од генерација које су долазиле!!